Članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju samo u slučaju kada je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u propisanom roku. U ostalim slučajevima, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta.

Članom 29. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni delovi planskih dokumenata (prostornog plana područja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanističkih planova pravila uređenja, pravila građenja i grafički deo. Članom 31. stav 1. tačka 3) istog Zakona regulisano je da pravila građenja, kao sastavni deo planskog dokumenta, sadrže (između ostalog) položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, podatak o položaju pomoćnih objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele možete pronaći uvidom u važeći planski dokument kojim je obuhvaćen predmetni objekat.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano „ko formira“ glavu svesku tehničke dokumentacije. U skladu sa tim, glavna sveska tehničke dokumentacije može biti „u koricama“ bilo kog od članova konzorcijuma, pod uslovom da su ispunjeni svi propisani uslovi koji se odnose na izradu tehničke dokumentacije.

Saglasno članu 128. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu. Način angažovanja odgovornog projektanta nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već se reguliše između učesnika u realizaciji posla u konkretnom slučaju.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost obnove građevinske dozvole čiji je rok važnosti istekao. U skladu sa tim, neophodno je iznova sprovesti propisani postupak za ishodovanje građevinske dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o donošenju odluke za izvođenje predmetnih radova, predmetna materija je regulisana odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Fasada zgrade predstavlja zajednički deo zgrade, saglasno članu 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade donosi skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade.  Skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade običnom većinom glasova prisutnih članova.

Pribavljanje podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Predmetni podaci sadržani su u informaciji o lokaciji, koju izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko ste isključivi vlasnik objekta na kome je planirano izvođenje radova, smatra se da su ispunjeni uslovi u vezi sa posedovanjem odgovarajućeg prava na objektu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona, odnosno nije potrebno pribaviti saglasnost trećeg lica. Ukoliko postoji suvlasništvo na objektu, u cilju dobijanja građevinske dozvole neophodno je pribaviti i overenu saglasnost suvlasnika tog objekta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta. Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja, koji se vrši na osnovu ugovora između stambene zajednice i lica koje stiče pravo nad delom zajedničkih delova. Potpisi ugovornih strana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti na šta se odnose nepravilnosti koje ste konstatovali, pa samim tim ni da li postoje formalno-pravne prepreke za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova u konkretnom slučaju.

Postupak za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova sprovodi se u skladu sa odredbama propisa koji su važeći u vreme kada je taj postupak pokrenut. Shodno tome, u cilju dobijanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na pripajanju zajedničkih delova stambene zgrade neophodno je priložiti ugovor koji je sačinjen u skladu sa odredbama Zakona koji je bio na snazi u vreme pokretanja tog postupka.

Članom 57. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko je planskim dokumentom predviđena izrada urbanističkog projekta, ili je urbanistički projekat izrađen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko je planskim dokumentom za određenu katastarsku parcelu  predviđena izrada urbanističkog projekta, lokacijski uslovi za tu parcelu izdaju se na osnovu važećeg planskog dokumenta i urbanističkog projekta.

Članom 61. stav 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj Zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena dozvoljena je kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.

U skladu sa tim, mišljenja smo da je promena namene urbanističkim planom moguća, pod uslovom da je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.