Članom 128a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom, pri čemu su uslovi za odgovornog projektanta propisani članom 128. stav 1. Zakona. Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, svako lice koje ispunjava zakonske uslove za odgovornog projektanta, može biti glavni projektant.

Rok važenja građevinske dozvole propisan je odredbama člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji.

U stavu 1. tog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da je izvođenje radova otpočelo pre isteka dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, što znači da rok važenja građevinske dozvole po tom osnovu nije istekao.

U stavu 3. člana 140. Zakona regulisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je građevinska dozvola izdata u skladu sa članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, ne primenjuju se odredbe iz člana 140. stav 3. Zakona.

Činjenica da u konkretnom slučaju došlo (ili da će eventualno doći) do „probijanja“ roka za izvođenje predmetnih radova, ne utiče na važnost građevinske dozvole.

Kao što je u Vašem pitanju navedeno, na objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuju se odredbe člana 140. stav 3. Zakona koje se odnose na rok važenja građevinske dozvole, odnosno u tim slučajevima građevinska dozvola ne prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola.

Izgradnja objekata vrši se na građevinskom zemljištu. U skladu sa tim, u cilju otpočinjanja eventualne izgradnje potrebno je sprovesti postupak promene namene zemljišta, iz šumskog u građevinsko. Promena namene vrši se odgovarajućim planskim dokumentom kojim je obuhvaćeno predmetno zemljište.

Članom 53. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da rok za izdavanje informacije o lokaciji iznosi osam dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko u propisanom roku nije izdata informacija o lokaciji, možete uputiti urgenciju nadležnom organu kome je podnet zahtev za njeno izdavanje.

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Napominjemo da je izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće samo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Ukoliko predmetni objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, potrebno je sačekati sa okončanjem postupka ozakonjenja i tek nakon eventualnog upisa objekta u evidenciju katastra nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona. Kao odgovarajuće pravo na objektu, odnosno delu objekta smatra se pravo svojine. U skladu sa tim, investitor radova može biti lice koje je vlasnik predmetnog objekta, odnosno dela objekta. Investitor može ovlastiti bilo koje potpuno poslovno sposobno lice da ga zastupa u postupku koji se sprovodi u objedinjenoj proceduri (što podrazumeva preduzimanje svih radnji), saglasno članu 49. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi predmetni objekat. Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Izvođenje radova na adaptaciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Kada je reč o troškovima za izdavanje građevinske dozvole, članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev dostavlja dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknade za Centralnu evidenciju.

Po izdavanju građevinske dozvole, a pre otpočinjanja izvođenja radova, nije propisano plaćanje dodatnih troškova, izuzev doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji može biti plaćen jednokratno ili na rate.

U postupku izdavanja građevinske dozvole nije predviđeno sprovođenje bilo kakve legalizacije.