Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova, vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rok za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno promena namene, iznosi pet dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napomonjemo da ne raspolažemo podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Izvođenje radova na investicionom održavanju (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Nezavisno od dana početka izvođenja radova, saglasno članu 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola (osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba).

Shodno odredbi stava 1. člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, i sam protok vremena je dovoljan da bi građevinska dozvola prestala da važi, dok rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana koje donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo.

Zbog različitog tumačenja ove odredbe moguća su i različita postupanja u praksi nadležnih organa po ovom pitanju. Koliko nam je poznato nadležni organi ne vode službenu evidenciju o rokovima važenja građevinske dozvole propisanim stavovima 1, 3 i 4 člana 140 , već kontrolu rokova sprovode prilikom podnošenja zahteva za prijavu radova, odnosno za izdavanje upotrebne dozvole.

Saglasno članu 37. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini obavezni sadržaj utvrđen članom 28. iz Priloga 9 Pravilnika. Imajući u vidu da je u Prilogu 9 Pravilnika navedeno da sadržaj idejnog rešenja, između ostalog, čini i izjava odgovornog projektanta, predmetna izjava mora biti sastavni deo idejnog rešenja.

Objekti, odnosno radovi za koje se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje određeni su članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/2015, 77/2015, 58/2016 i 96/2016). Navedenim članom Pravilnika propisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna za:

• građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A";
• izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A";
• u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Nadležnost za rešavanje po zahtevu za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova zavisi od vrste objekta o kome je reč. Članom 133. stav 2. propisane su vrste pbjekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, za objekte koji se u celini grade na njenoj teritoriji. Izdavanje rešenja za ostale objekte (koji nisu pobrojani u članu 133. stav 2. Zakona) je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova (kao i svi ostali zahtevi u okviru objedinjene procedure) podnosi se elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Rok za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova je pet dana od dana podnošenja (urednog) zahteva, u skladu sa članom 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napomonjemo da ne raspolažemo podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Priključenje na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o priključenju objekta na komunalnu infrastrukturu, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova potrebno je pribaviti lokacijske uslove, saglasno članu 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Postupak izdavanja lokacijskih uslova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, saglasno članu 145. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji.

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o uređajnoj osnovi za selo. Ukoliko se pitanje odnosi na uređajnu osnovu za selo, ukazujemo na odredbe člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da, kada se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.

Članom 26. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da plan generalne regulacije, koji predstavlja vrstu urbanističkog plana, sadrži lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs. Ista odredba odnosi se i na plan detaljne regulacije (član 28. stav 1. tačka 8) Zakona).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju iz člana 20a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uređajna osnova za selo sadrži lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje konkurs.