Članom 97. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92. Zakona, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, investitor ima pravo na umanjenje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za celokupan iznos troškova infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora.

Podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta možete saznati na osnovu informacije o lokaciji. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije, saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 3. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, tehnička dokumentacija u okviru objedinjene procedure dostavlja se u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisanio je da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ukoliko je planskim dokumentom šireg područja definisana maksimalna spratnost P+1 +Pk, dokumentom užeg područja (planom detaljne regulacije) nije moguće predvideti spratnost P+2+Pk.

Saglasno članu 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Izuzetak od ovog pravila odnosi se na objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, za čiju izgradnju tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Kada je reč o odgovornom projektantu, saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, to može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lice odgovarajuće struke sa licencom za projektovanje može biti odgovorni projektant, dok izradu tehničke dokumentacije može da vrši isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik (odnosno samo privredno društvo ili drugo pravno lice za objekte za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva).

Kada je reč o podnošenju zahteva u objedinjenoj proceduri, investitor može ovlastiti bilo koje potpuno poslovno sposobno lice da ga zastupa u postupku (što podrazumeva preduzimanje svih radnji), saglasno članu 49. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propoisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog u članu 140. stav 3. Zakona, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano koja se konkretno dokumentacija prilaže uz zahtev za produženje važenja građevinske dozvole.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je u pitanju dogradnja objekta koja podrazumeva izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade (u koje spada i krov), neophodno je pribaviti odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice. Odluka o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade (što podrazumeva i prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje), mora biti doneta većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova članova skupštine stambene zajednice.

Izmena lokacijskih uslova u postupku objedinjene procedure podrazumeva odgovarajuću izmenu tehničke dokumentacije na osnovu koje su ti lokacijski uslovi izdati. Ukoliko tehnička dokumentacija (idejno rešenje) na osnovu koje su izdati lokacijski uslovi nije menjana, ne postoji osnov za podnošenje zahteva za izmenu lokacijskih uslova.

Ukoliko postoji potreba, odnosno osnov za izmenu lokacijskih uslova, zahtev za njihovu izmenu podnosi se u skladu sa članom 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izvođenje radova na izgradnji pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade. Navedeno pravo stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.