Građevinske dozvole | Pretraga pitanja i odgovora

Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka

Pretraga pitanja i odgovora

Pitanje broj 3921
12.01.2018.
Molim Vas za informaciju sta je potrebno i koja je procedura za fizicku deobu velikog stana na dva manja. Pri cemu napominjem da stan vec ima dva posebna ulaza i deobom se ne pomeraju niti povecavaju instalacije. Od radova ce biti samo postavljen jedan zid gde su sada prolazna vrata. Hvala.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje broj 3920
12.01.2018.
Postovani, komsija koji je 20cm do moje medje I koji vec ima izolovanu fasadu zeli ponovo da radi fasadu sa jos 10-15cm stiropora. Pitanje je da li on ima pravo to da radi bez moje saglasnosti? Ja ne zelim da mu dozvolim jer je pre par godina radjena fasada, a tu na pola metra je I moj pomocni objekat. Hvala unapred

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, odnosno koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu.

Ukoliko u konkretnom slučaju investitor ima odgovarajuće pravo (pravo svojine) na predmetnom objektu, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, pod uslovom da uz zahtev za izdavanje dostavi svu dokumentaciju propisanu članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pitanje broj 3919
12.01.2018.
Kupili smo trosnu kucu i zeleli bi smo da na istim temeljima podignemo novu kucu sa potrovljem, posto se sve raspada i ne vredi popravljati. Koja je procedura , kakve nam dozvole i papiri trebaju .i dali nam znate reci okvirne cene. U pitanju je kuca na selu .a kvadratura kuce je 125m2.

Izvođenje radova na izgradnji objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje broj 3918
11.01.2018.
Da li je u slučaju radova na konzervatorsko-restauratorskim radovima, sanaciji i rekonstrukciji u okviru postojećih gabarita objekata koji su utvrđeni za kulturna dobra prvo potrebno obratiti se nadležnim Zavodima za izdavanje uslova radi izrade projekata ili opštinskim organima? Kako je Zakonom o kulturnim dobrima predviđeno pribavljanje uslova a zatim i saglasnosti na projektnu dokumentaciju, da li ovaj Zakon važi i sada? Da li Zavodi prilikom dostavljanja projektne dokumentacije u slučajevima objekdinjene procedure mogu da pregledaju tu dokumentaciju i eventualno stave primedbe na istu ukoliko nije u skladu sa uslovima, na šta Zakonom o kulturnim dobrima imaju pravo? Kako je, kada se radi o kulturnim dobrima reč o specifičnim radovima i postupcima, da li bi prvo trebalo dobiti uslove Zavoda kako bi projktna dokumentacija mogla uopšte da bude u skladu sa uslovima koje će Zavod propisati, a zatim i sglasnost na projekat, pa tek onda ući u objedinjen u proceduru. Koji je pravilan redosled obraćanja za radove po članu 144 i 145 a koji za radove koji zahtevaju građevinsku dozvolu u slučajevima spomenika kulture (ne za izuzetan značaj) kako bi se eventaulno izbegfli propusti projektanata koji nemaju položen kozervatorski ispiti i nemaju specifična znanja o postupcima vezanim za radove na kulturnim dobrima?

Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata, između ostalog, obuhvata i pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, kao i pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja. Podnosilac zahteva u objedinjenoj proceduri neposredno komunicira isključivo sa nadležnim organom, a ne i sa imaocima javnih ovlašćenja, u koje spada i nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture.

Svi važeći propisi u Republici Srbiji primenjuju se i prilikom sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Uslovi nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture pribavljaju se u postupku izdavanja lokacijskih uslova. Ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji, za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, investitor najkasnije pre otpočinjanja izvođenja radova dostavlja nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem projekat za izvođenje, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Za izvođenje radova propisanih članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Kada je reč o radovima za koje je potrebno pribaviti lokacijske uslove, postupak njihovog izdavanja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev je identična, bez obzira da li su u pitanju radovi koji se izvode na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje ili na osnovu građevinske dozvole. Predmetni postupak se sprovodi u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 6 – 15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“

Pitanje broj 3917
10.01.2018.
Postovani, imam nekoliko pitanja. Posedujem kucu povrsine 80m2 sa oko 15m2 terase koja je pod krovom i 15m2 koji nisu pod krovom. U katastru nepokretnosti stoji da je kuca povrsine 80m2. Moj plan je da tu terasu zatvorim lakim montaznim materijalima i stavim pod jedan krov, i da mu namena bude za prosirenje kuce i spavace sobe. Koji su mi papiri neophodni i kojim ustanovama da se obratim?

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu). Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje broj 3916
10.01.2018.
Vlasnik sam kuce 1./1 .postoje sve mogucnosti da prodam polovinu placa. Da li treba saglasnost suvlasnika da bi parcelisao plac jer bi kupac zidao kucu?

Članom 66. Zakona o planiranju i izgradnji propsiano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi parcelaciju, a uz zahtev za provođenje parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, podnosilac zahteva za provođenje parcelacije mora biti vlasnik svih katastarskih parcela za koje se provodi parcelacija.

Pitanje broj 3915
10.01.2018.
Da li me možete posavetovati u vezi moje postojeće upotrebne dozvole u kojoj je sve lepo navedeno I prizemlje I sprat I potkrovlje , uradjen tehnički pregled I da li se po njoj treba u katastru upisati faktičko stanje objekta ili ne , zato što stoji as u sprat I potkrovlje privremenog karaktera. Da li mogu da tražim da se u upotrebnoj dozvoli izvrši promena iz privremenog karaktera u stalni,hvala

Članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su vrste radova, odnosno objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost izmene privremene građevinske dozvole u građevinsku dozvolu, kao ni odgovarajuća promena upotrebne dozvole.

Pitanje broj 3914
09.01.2018.
Postovani, zanima me sta je potrebno od dokumentacije za izvodjenje radova na kuci, gde bih na vec postojecoj osnovi i zavrsenoj kuci, dodala jednu prostoriju? Dakle kuca je spratna, na spratu je stan koji u sklopu ima plocubod garaze. Plan je da se nad tom garazom doda jos jedna soba koja bi bila u sklopu postojece kuce. Sta je sve potrebno i kome se obratiti?

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju porodične kuće podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u elektronskoj formi, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/public/home

Pitanje broj 3913
09.01.2018.
Zajedno sa još 2 prijatelja bih želeo da gradim manji stambeni objekat u Čačku (3 stana u okviru jedne kuće). Plac je 550m2 i ima dozvolu za 60% zauzetosti. Pitanja za Vas glase, 1. Imamo informaciju da objekti do 4 stambene jedinice imaju pojednostavljenu gradnju ( nije potreban nadzor, glavni izvođač, tehnički prijem itd.) Zanima nas da li je ova informacija istinita ili je tretman za svaku vrstu objekta isti i ako možete da nam pojasnite celokupnu proceduru koju moramo proći nakon dobijanja građevinske dozvole i izgradnje objekta 2. Ukoliko bismo sada samo napravili po jedan stan za svakog, a recimo za 10 godina hoćemo još jedan sličan manji objekat na istom placu, takođe stambenog tipa pri čemu prelazimo granicu od 4 stambene jedinice, a procedura iz pitanja 1 je istinita, na koji način se dalje nastavlja gradnja?

Članom 201. stav 5. tačka 27) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvođaču radova, odgovornom izvođaču radova i obavezi određivanja stručnog nadzora u toku građenja i tehničkog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta.

U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/2015). Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje bi bile primenjene prilikom sprovođenja postupka eventualne izgradnje novog objekta zavisile bi od toga o kakvom objektu bi bilo reči, u smislu odredaba Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Pitanje broj 3912
09.01.2018.
Poštovani, Jedinica lokalne samouprave je 1994. Godine izdala rešenje kojim se odobrava izgradnja objekta, a 2008. Godine tandard kojim se potvrđuje nastavak izgradnje objekta. Objekat nije završen,. Jedinica lokalne samouprave bi da na osnovu dozvole iz 1994. Godine nastavi izgradnju objekta. Da li se dozvola iz 1994. Godine može smatrati važećom? Tehnička dokumentacija na osnovu koje je izdata dozvola 1994. Godine praktično je neupotrebljiva u 2017. Godini zbog izmene raznih zakona, pravilnika, tandard kojima se uređuje izgradnja objekta. Međutim, lokalna samouprava smatra da je dozvola iz 1994. Godine pravno važeća. Da li lokalna samouprava pravilno primenjuje Zakon o planiranju I izgradnji ako želi da postojeću dozvolu iz 1994. Godine izmeni na osnovu izmene tehničke dokumentacije koju bi prilagodila važećim zakonima I propisima,

Rok važenja građevinske dozvole zavisi od propisa koji su važili u vreme njenog donošenja. Ukoliko građevinska dozvole nije doneta sa rokom važenja, a ni zakon koji je bio na snazi u vreme donošenja nije propisao maksimalan rok važenja, ne smatra se da je predmetna dozvola istekla. Međutim, u slučaju eventualne izmene takve građevinske dozvole, moraju biti ispunjeni svi uslovi za sprovođenje odgovarajućeg postupka koji su utvrđeni važećim propisima. Takođe, ukoliko je reč o objektu za za koji je u skladu sa važećim Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno izdavanje građevinske dozvole, njegovo korišćenje je moguće samo po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Pitanja i odgovori | Pretraga pitanja i odgovora

Pretraga pitanja i odgovora

Pitanje broj 3916
10.01.2018.
Vlasnik sam kuce 1./1 .postoje sve mogucnosti da prodam polovinu placa. Da li treba saglasnost suvlasnika da bi parcelisao plac jer bi kupac zidao kucu?

Oblasti