Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se, između ostalog, idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 128. stav 1. Zakona propisani su uslovi za odgovornog projektanta, na način da to može biti  lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, bez licence za projektovanje, ne ispunjava zakonske uslove za vršenje poslova izrade tehničke dokumentacije, kao ni za odgovornog projektanta.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izgradnje ekonomskog  objekta na poljoprivrednom zemljištu, eventualna izgradnja bila bi moguća tek po sprovedenom postupku promene namene zamljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga je potrebno pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Nakon sprovedenog postupka promene namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, građenje ekonomskog objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna parcela u režimu suvlasništva, u cilju dobijanja građevinske dozvole za izgradnju objekta na tom zemljištu neophodno je pribaviti overenu saglasnost ostalih suvlasnika parcele.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U skladu sa tim, investitor mora da ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, odnosno rešene imovinsko-pravne odnose, u trenutku podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Upotrebna dozvola se može izdati ukoliko je za predmetne radove prethodno izdata građevinska dozvola, pod uslovom da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost izdavanja privremene upotrebne dozvole.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu). Izvođenje radova na dogradnji vrši se na osnovu građevinske dozvole.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za dogradnju porodične kuće podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u elektronskoj formi, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/public/home

Saglasno članu 31. Zakona o planiranju i izgradnji, pravilima građenja koja čine sastavni deo važećeg planskog dokumenta za određeno područje, definišu se, između ostalog, vrsta i namena odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama. Shodno tome, tražene informacije sadržane su u važećem planskom dokumentu kojim je obuhvaćeno predmetno zemljište.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nadležni organ konstatuje neki nedostatak u dostavljenoj izjavi o završetku izrade temelja, nalaže investitoru da bez odlaganja dostavi urednu prijavu temelja. Odredbama Pravilnika nije predviđena mogućnost da investitor u naknadnom roku otkloni formalne nedostatke bez obaveze ponovnog plaćanja propisane takse.

Stranica je namenjena za za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji. Napominjemo da ne raspolažemo informacijom o razlozima zbog kojih su pojedina rešenja implementirana u Zakonu o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona.

Članom 2. Pravilnika o izmenama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 67/2017) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji  ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2018. godine. U tom slučaju, glavna sveska ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 23/15, 77/15, 58/16 i 96/16).

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Međutim, podnošenje zahteva za izdavanje dokumentacije kojom se odobrava izvođenje pojedinih radova moguće je samo za objekat koji je upisan u evidenciju katastra nepokretnosti. Shodno tome, zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova, može se podneti nakon evidentiranja objekta u evidenciji katastra nepokretnosti.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom  zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne  objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom  zemljištu. Zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu poljoprivrede. Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednoginspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;
• projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada, i to jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) Zakona.