Članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta. Nadležni organ, kao i imaoci javnih ovlašćenja, postupaju na osnovu dostavljenog zahteva, što podrazumeva i tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) koja je priložena.

Ukoliko je u izjašnjenju imalaca javnih ovlašćenja konstatovano da dogradnja predmetnog objekta nije moguća u skladu sa dostavljenim idejnim rešenjem, nadležni organ je u obavezi da izda „negativne“ lokacijske uslove.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Pod odgovarajućim pravom na objektu smatra se pravo svojine.

U članu 145. stav 2. istog Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, uz ispunjenje ostalih uslova, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor radova na investicionom održavanju može biti samo lice koje je vlasnik objekta na kome se planira izvođenje predmetnih radova, uz napomenu da investitor može, saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, ovlastiti drugo lice (punomoćnika) da ga zastupa u postupku za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju prtedstavljaju investiciono održavanje, u smislu člana 2. tačka 36) Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije). Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 106. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u slučaju kada vlasnici postojećih objekata ili zemljišta ne postignu saglasnost u vezi sa parcelacijom zemljišta, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. U istom stavu propisano je da se u tom slučaju parcelacija sprovodi pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra na osnovu pravnosnažne sudske odluke.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pravnosnažna sudska odluka predstavlja osnov za sprovođenje parcelacije pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra, te nije potrebno sprovoditi nikakve dodatne aktivnosti, što podrazumeva da nije potrebno ni pribavljati potvrdu projekta parcelacije od strane organa nadležnog za poslove urbanizma.

Članom 43. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je šta podrazumeva provera ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole. U skladu sa citiranim članom Pravilnika, nadležni organ proverava ispunjenost sledećih uslova:

• da li je nadležan za postupanje po zahtevu;
• da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa Zakonom može biti podnosilac zahteva za izdavanje te upotrebne dozvole;
• da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada navedenih u članu 42. stav 2. tačka 3) Pravilnika.

Iz citiranih odredbi Pravilnika proizlazi da nadležni organ (odnosno referent zadužen za postupanje po zahtevu) nema ovlašćenje i obavezu da proverava licence lica koja su imenovana u sastav komisije za tehnički pregled, kao ni da li članovi komisije za tehnički pregled imaju licence koje su adekvatne za vrstu objekta koji je predmet tehničkog pregleda.

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Imajući to u vidu, investitor je odgovoran za ispunjenost zakonskih uslova lica kojima poveri vršenje poslova tehničkog pregleda.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju ili izvođenje radova na objektu koji je u vlasništvu više lica, neophodno je pribaviti odgovarajuću saglasnost tih lica.

Zakon o planiranju i izgradnji ne onemogućava izvođenje radova na objektu, odnosno delu objekta koji je u zajedničkoj svojini.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu). Izvođenje radova na dogradnji vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. Takođe, članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Saglasno citiranim odredbama Zakona, nije dozvoljeno otpočeti izvođenje radova ukoliko prethodno nije pribavljena građevinska dozvola i izvršena prijava predmetnih radova.

Nadležni organi koji su izdali određene akte (u konkretnom slučaju građevinsku dozvolu) dužni su da čuvaju primerke tih akata, u roku koji je propisan Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 44/93).

Ukoliko je rok čuvanja predmetnih dozvola istekao, primerak dozvole možete potražiti u istorijskom arhivu opštine/grada.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije propisana mogućnost da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, umesto elaborata geodetskih radova, priloži izjava geodetske agencije da na terenu nisu uočene trase podzemnih vodova ili se iz drgih razloga one ne mogu snimiti.

Članom 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole. Imajući u vidu činjenicu da se izvođenje radova na adaptaciji, kao i radova na rekonstrukciji objekta vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova (u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji), mišljenja smo da u tim slučajevima ne postoji zakonski osnov za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Članom 154. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, vršenje tehničkog pregleda treba da bude ograničeno na aktivnosti utvrđene Zakonom, odnosno kontrolu    usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio.