Oblast: Objedinjena procedura

Mišljenja smo da je trim staza obuhvaćena definicijom objekta iz člana 2. tačka 22) Zakona - građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju trim staze nije posebno regulisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Izgradnja objekata za koje nije propisan poseban postupak vrši se na osnovu dobijene građevinske dozvole.  

Da.

Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Sva akta doneta u elektronskoj objedinjenoj proceduri proizvode pravna dejstva od trenutka njegovog dostavljanja odnosiocu zahteva kroz sistem CEOP.

Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u podatke, akta i dokumentaciju u vezi sa svakim pojedinačnim, tako što će se nadležnom organu koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole obratiti sa zahtevom za uvid. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka), u skladu sa čl.55. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.

Javna dostupnost podataka

Član 55.

Podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno su dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima, radi uvida i preuzimanja, u obimu u kome se obezbeđuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Nadležni organ će omogućiti zainteresovanim licima uvid u ostale podatke, akta i dokumentaciju koja je dostavljena, odnosno pribavljena u postupku objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita autorskog prava, poslovne tajne i podataka o ličnosti.

Članom 23. stav 1. Zakona o vodama propisano je da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. U stavu 5. istog člana propisano je da vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze.

Iz citiranih odredbi Zakona o vodama proizlazi da je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze vodni objekti za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda u javnoj svojini, po samom Zakonu („ex lege“), ovlašćena za vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno da ima pravo da u svojstvu investitora podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na tim objektima.

Rok za pravnosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli je 8 dana od dana dostavljanja. Nije potrebno nikakva overa već kroz sistem CEOP je potrebno nakon isteka roka za izjavljivanje žalbe podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti u sekciji "Ostali zahtevi".

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje izdavanja ovlašćenja (punomoćja) za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun investitora. Jedina odredba koja se odnosi na podnošenje zahteva preko punomoćnika sadržana je u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je propisano da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu (što nije predmet Vašeg pitanja).

Pitanja u vezi sa izdavanjem punomoćja i preduzimanjem radnji u postupku preko punomoćnika regulisana su članovima 47 – 53. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/2010). Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će zastupati stranku u postupku, dok je u članu 48. stav 1. istog Zakona regulisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Imajući u vidu činjenicu da se citiranim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ne uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se na izdavanje punomoćja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U konkretnom slučaju, mišljenja smo da ovlašćeno lice može odrediti bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom) za sprovođenje objedinjene procedure, u ime i za račun opštine, izuzev lica zaposlenog u nadležnom organu, kako bi se izbegao sukob interesa u postupanju.

Lice koje je učestvovalo u Tehničkoj kontroli Projektne dokumentacije ne može dati izjavu potrebnu za pribavljanje upotrebne dozvole da je objekat izgrađen u svemu u skladu sa tehničkom dokumentacijom, ukoliko nema licencu odgovornog izvodjača i ne ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora u toku građenja objekta te ukoliko od strane investitora nije imenovano za odgovornog izvodjača odnosno lice za vršenje stručnog nadzora.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 140. stav 4. Zakona) predviđena je mogućnost produžetka važenja građevinske dozvole.

Međutim, rok važenja lokacijskih uslova je eksplicitno utvrđen članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, i to 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima. Zakonom nije predviđena mogućnost produžetka važenja lokacijskih uslova, pa ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do isteka važenja lokacijskih uslova, neophodno je ponovo sprovesti postupak propisan članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U ponovljenoj proceduri nadležni organ je u obavezi da sprovede sve propisane aktivnosti, što podrazumeva i ponovno pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja.