Oblast: Objedinjena procedura

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

27.10.2016.
Poštovani, Ako fizičko lice koje poseduje građevinsku dozvolu otvori i preduzetničku radnju može sa tom dozvolom i dalje da bude investitor tj. da li se dozvola odnosi i na preduzetničku radnju, imajući u vidu da se preduzetnik tretira kao fizičko lice? Da li bi, eventualno trebalo izmeniti građevinsku dozvolu tako da u njoj bude naznačena preduzetnička radnja kao investitor?

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 136. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da građevinska dozvola, između ostalog, naročito sadrži podatke o investitoru.
Imajući u vidu činjenicu da je preduzetnik, prema odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) poslovno sposobno fizičko lice, mišljenja smo da ne postoji potreba za izmenom građevinske dozvole u skladu sa članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi isto fizičko lice bilo evidentirano kao investitor u svojstvu preduzetnika.

25.10.2016.
Kao Predsednik komisije za izdavanje saglasnosti JKP „Gradska toplana“ , naišla sam na problem vezan za tumačenje i sprovođenje procedure za priključenje, a u vezi sa objedinjenom procedurom. Da li mi, kao nosioci javnih ovlašćenja imamo pravo da sprovodimo našu proceduru, u ovom slučaju konkretno vezano za priključnje objekta na distributivni sistem toplotne energije ili je dovoljno da Investitor podnese zahtev samo kroz objedinjenu proceduru? Naime, investitor odbija da preda zahtev za probni rad, koji je po našoj proceduri za priključenje neophodan da bi pratili dalje korake. Investitor smatra da je dovoljno što je podneo zahtev kroz objedinjenu proceduru. Napominjem da je Odbor za kvalitet, oformljen od strane Nadzornog odbora JKP „Gradska toplana“ usvojio proceduru za priključenje objekata budućih korisnika po kojoj je Investitor u obavezi da po završetku radova i ispitivanja uputi Zahtev Toplani za probni rad.

Saglasno članu 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu je sastavni deo objedinjene procedure.
Postupanje u okviru objedinjene procedure regulisano je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i (u manjoj meri) drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organi, imaoci javnih ovlašćenja, kao niti bilo koji učesnik u objedinjenoj proceduri, nemaju pravo da svojim internim aktom regulišu postupanje u objedinjenoj proceduri ili nekom njenom delu, već su u obavezi isključivo da postupaju u skladu sa relevantnim odredbama navedenih propisa.

24.10.2016.
Poštovani, Imamo problem prilikom izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola u pogledu plaćanja naknade i takse za katastarske informacije. Služba za katastar nepokretnosti dostavila je Odeljenju za urbanizam i pravne poslove spisak navodno neplaćenih taksi za izdate katastarske informacije u postupku objedinjene procedure. U sistemu nemamo dokaza o plaćenim taksama i naknadama za katastarske informacije. Kontaktirali smo podnosice zahteva i oni tvrde da su sve takse platili. U svim podnetim zahtevima, podnosilac se unapred saglašava da plati potrebne takse i naknade za izdavanje dokumenata. SKN zahteva da Opština plati takse i naknade za izdate katastarske informacije, pod pretnjom da više neće izdavati katastarske informacije dok opština ne plati dugovanje po dostavljenom spisku. Molimo da nam dostavite zvanični stav objedinjene procedure povodom ovog pitanja, koji ćemo dostaviti SKN.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Informaciju o troškovima za izdavanje katastarskih informacija (kopije plana za katastarsku parcelu, izvoda iz katastra vodova, izvoda iz lista nepokretnosti) u postupku objedinjene procedure organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja nadležnom organu koji odmah po prijemu dokumenata (iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2)) omogućava podnosiocu njihovo preuzimanje kroz CIS i nastavlja proceduru (član 9. stav 4.). Ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši uplatu troškova organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da protiv podnosioca zahteva pokrene postupak prinudne naplate.

Dakle, obveznik plaćanje nastalih troškova ne može biti nadležni organ već isključivo podnosilac zahteva, te organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravni osnov da troškove potražuje od nadležnog organa već isključivo od podnosioca zahteva.

Takođe, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravo da obustavi buduće izdavanje katastarskih informacija ako prethodne katastarske informacije nisu plaćene od strane podnosioca zahteva.

21.10.2016.
Kod slanja zahteva katastru za upis prava svojine i dodelu kućnog broja, nadležni organ službe za katastar nepokretnosti nam dostavlja specifikaciju troškova i opomenu za uplatu troškova i dok podnosilac zahteva ne uplati predviđene troškove služba za katastar nepokretnosti nam ne dostavlja rešenje o upisu prava svojine, niti dodelu kućnog broja. Obzirom na kratak rok za rešavanje postupka, postavlja se pitanje da li služba za katastar nepokretnosti ima osnov da traži dokaz o uplati, a tek nakon uplate da nam dostavi traženu dokumentaciju i šta je potrebno uraditi ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši uplatu.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema osnov da traži navedeni dokaz, već izdaje rešenja bez obzira da li je izvršena uplata.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u postupku izdavanja rešenja o kućnom broju i rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, obaveštava podnosioca o troškovima izdavanja rešenja. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat, odnosno donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom, bez obzira da li je dostavljen dokaz o uplati.

Ukoliko podnosilac ne izvrši uplatu ove takse, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra može pokrenuti prinudnu naplatu.

19.10.2016.
Podnosilac nema pravo na podnošenje usaglašenog zahteva jer je po istom izdata građevinska dozvola.Da li u tom slučaju treba zahtev zaključkom odbaciti, na osnovu kog člana Pravilnika i sa kakvim uputstvom o pravnom sredstvu ili isti rešenjem odbiti kao neosnovan na osnovu ZUP-a.Pravilnik propisuje da podnosilac može samo jednom da podnese zahtev ali ne i kako postupiti ukoliko nema na to pravo, isto nije na spisku formalnih uslova.Sistem nudi i jednu i drugu mogućnost kada se obeleži da podnosilac nema pravo na usaglašeni zahtev, i rešenje o odbijanju i zakqučak o odbacivanju.Šta je ispravnije?

Nejasno je u kojoj situaciji bi stranka imala interes za podnošenje novog zahteva za izdavanje građevinske dozvole, ako je već izdata građevinska dozvola po tom zahtevu. Međutim, nesporno je da u toj situaciji nadležni organ ne može da dva puta donese meritornu odluku kojom rešava isti zahtev.

Razlozi za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga taksativno su pobrojani u članu 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Imajući u vidu da citiranim članom Pravilnika nije obuhvaćena situacija opisana u Vašem pitanju, mišljenja smo da nadležni organ nema ovlašćenje za donošenje zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga. Shodno tome, smatramo da bi nadležni organ mogao jedino da donese rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole kao neosnovanog.

17.10.2016.
Da li lice zaposleno u privrednom društvu, preduzeću....koje je izvršilo tehničku kontrolu projekta, može biti imenovano u Komisiju za tehnički pregled objekta?

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.
Odredbama navedenog člana nisu obuhvaćena lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izvršilo tehničku kontrolu projekta, pa samim tim ne postoji zakonsko ograničenje da ta lica budu imenovana u komisiju za tehnički pregled objekta.

17.10.2016.
- Da li je Uprava kao nadležni organ dužna da vrši poređenje dobijene kopije plana sa situacijom iz idejnog rešenja??? Naime, kada je kao u ovom slučaju predmet radova par parcela, to i nije neki problem i relativno se lako proveri. Međutim, problem se javlja kod velikih linijskih infrastrukturnih objekata gde se radovi nalaze na 100 ili više parcela. Za takvu proveru je potrebno puno vremena i pažnje, a vremena između obraćanja RGZ-u i imaocima javnog ovlašćenja nema. - Mogućnost 1: Nadležni organ proverava usklađenost dobijene kopije plana sa situacijom iz idejnog rešenja. Kako postupiti nakon uočene neusaglašenosti? Za zaključak je kasno, jer su ispunjeni formalin uslovi i nema nedostataka u idejnom rešenju (početak obrade zahteva). Ne vidimo ni razlog za izdavanje “negativnih” lokacijskih uslova pošto RGZ nije dostavio informaciju da nije u mogućnosti da izda kopiju plana već je dostavio kopiju plana na parcel sa drugim brojem. Da li je RGZ u ovom slučaju dobro postupio ili je trebalo da dostavi obaveštenje da nisu u mogućnosti da izdaju kopiju plana za parcel iz zahteva? Da su izdali takvo obaveštenje, da li bi Uprava mogla na osnovu toga da izda “negativne” lokacijske uslove ili kako da postupi? - Mogućnost 2: Nadležni organ ne proverava usklađenost dobijene kopije plana sa situacijom iz idejnog rešenja. Po dobijanju kopije plana, Nadležni organ prosleđuje imaocima javnog ovlašćenja zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje i uz zahtev prosleđuje idejno rešenje, kopiju plana i izvod iz katastra vodova. Imaoci javnog ovlašćenja po dobijanju zahteva uviđaju neusaglašenost broja parcele u idejnom rešenju i na kopiji plana i dostavljaju obaveštenje da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje. Šta dalje? Sada, bukvalno postupajući, ima elemenata za izdavanje “negativnih” lokacijskih uslova, ali to ne vidim kao rešenje problema. Ukoliko imaoci javnog ovlašćenja ne bi negativno odreagovali na neusaglašenost u broju parcele, da li bi bilo ispravno izdati lokacijske uslove na parcele iz zahteva, a investitor bi pri podnošenju zahteva za građevinsku dozvole dostavio i istorijat parcele (pošto bi projektant ustanovio da ima neslaganje između idejnog rešenja iz lokacijskih uslova i kopije plana), čime bi bila opravdana razlika u parcelama iz Lokacijskih uslova i Građevinske dozvole?

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti na koju neusaglašenost se misli.

Ukoliko je reč o neusaglašenosti između katastarskih parcela obuhvaćenih idejnim rešenjem i katastarskih parcela za koje je organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavio kopije plana, upućujemo Vas na odredbe člana 9. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Njima je propisano da, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu (za izdavanje lokacijskih uslova), nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu.

Iz ovakve formulacije jasno proizlazi da je nadležni organ u obavezi da pribavi kopije plana za one katastarske parcele koje su navedene u zahtevu. Ukoliko organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi kopije plana za katastarske parcele koje nisu navedene u zahtevu, nadležni organ treba, kroz dodatnu komunikaciju, da pribavi kopije plana za tražene katastarske parcele.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na situaciju kada je nadležni organ uvidom u planski dokument, odnosno separat utvrdio da zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije u skladu sa tim dokumentom, odnosno separatom, potrebno je postupiti u skladu sa članom 10. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno nadležni organ u tom slučaju ne pribavlja dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, već izdaje lokacijske uslove u kojima konstatuje da nije moguće dozvoliti gradnju u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje zabrana i ograničenja sadržanih u planskom dokumentu, odnosno separatu.

12.10.2016.
Poštovani, nakon predaje zahteva za izmenu Građevinske dozvole, kao razlozi za odbijanje izdavanja Građevinske dozvole od strane nadležnog organa - Sekretarijata za urbanizam, navedeno je između ostalog da nedostaje \"Mišljenje Instituta zaštite na radu\". Objekat za koji je tražena izmena je industrijski. Možete li mi navesti po kom osnovu je ovaj dokument tražen?

Odredbama Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine nije predviđeno pribavljanje mišljenja i saglasnosti na projekat za građevinsku dozvolu.

Ovaj zakona predviđa da investitor, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, prethodno pribavi lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli propisana je čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko smatrate da nadležni organ na postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

11.10.2016.
Obraćam Vam se radi rešavanja uočenog problema. Naime, podnosilac zahteva se izjasnio u samom obrascu zahteva na sledeći način: ”Zbog tehnicke greske prilikom podnosenja zahtava za izmenu gradjevinske dozvole, podnosimo zahtev za uklanjanje istog.” MOLIM, UPUTITE NADLEŽNI ORGAN NA KOJI NAČIN DA ZAVRŠIMO OVAJ PREDMET. Da li je moguće da se ovaj predmet reši u skladu sa ZUP-om donošenjem zaključka o obustavi postupka usled odustanka stranke od zahteva ili da se donese zaključak o odbacivanju zahteva za imenu građevinske dozvole usled formalnih nedostataka?

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva. Članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10) propisano je da stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka, pri čemu u tom slučaju, ukoliko je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak donosi zaključak kojim se postupak obustavlja.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji neće primenjivati.

Imajući u vidu činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju odustanka stranke od podnetog zahteva, te da samim tim Zakon o opštem upravnom postupku ne reguliše ovo pitanje na drugačiji način, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da donese zaključak kojim se postupak obustavlja, u skladu sa članom 121. Zakona o opštem upravnom postupku.

11.10.2016.
Nadležna Gradska uprava je, po zahtevu Investitora, donela Rešenje o rušenju postojećeg objekta na građevinskoj parceli, što je uslov za izgradnju novog objekta. Na ovo Rešenje o rušenju postojećeg objekta, uložena je žalba, te je predmet pred drugostepenim organom. Žalba na ovo Rešenje je uložena sa Rešenjem suda kojim je određena privremena mera prema Investitoru, te mu se zabranjuje bilo kakvo raspolaganje nepokretnim i pokretnim stvarima, u smislu otuđenja, prodaje, poklona, izdavanja u zakup i zalog. Među stvarima za koje je određena privremena mera je i građevinska parcela i objekat predviđen za rušenje. Na osnovu ovog Rešenja koje je doneo sud, stavljena je zabeležba u prepisu lista nepokretnosti u SKN (zabeležba spora, odnosno drugog postupka koji se vodi pred sudom ili vršiocem javnih ovlašćenja (za ishod može imati upis prava)). Nakon ovoga Investitor podnosi zahtev za izdavanje Rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju objekta. Nadležna gradska uprava Zaključkom odbacuje zahtev zbog neispunjenja formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Jedan od tih formalnih uslova koji nije ispunjen je i neregulisano uklanjanje postojećeg objekta (postupak po žalbi je pred drugostepenim organom i po istoj još uvek nije odlučeno). Po prigovoru Investitora Gradsko veće, kao drugostepeni organ, poništio je Zaključak Gradske uprave. Pitanje glasi: da li nadležna Gradska uprava može izdati građevinsku dozvolu za izgradnju objekta na predmetnoj parceli, iako je određena privremena mera zabrane bilo kakavog raspolaganja, a takođe i postupak po žalbi na Rešenje o rušenju nije okončan pred drugostepenim organom?

Rušenje, odnosno uklanjanje postojećih objekata na parceli može biti sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, saglano definiciji iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, a može biti i predmet posebnog postupka, shodno članovima 168 – 170. Zakona. Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju pokrenut poseban postupak za uklanjanje objekta, koji je trenutno pred drugostepenim organom, na osnovu žalbe koja je podneta.
Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.
Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga smo mišljenja da upis zabeležbe spora u katastru nepokretnosti nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga.
Međutim, kada je reč o postupku koji se trenutno vodi pred drugostepenim organom, a odnosi se na uklanjanje postojećeg objekta na parceli, ukazujemo na odredbe člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, kojima je regulisano prethodno pitanje. Naime, na pitanja koja su predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se odredbe tog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu zakona, kao i odredbe drugih zakona pod uslovom da njima nisu na drugačiji način uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Mišljenja smo da način regulisanja prethodnog pitanja iz člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku nije u suprotnosti sa načinom na koji su uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da prekine postupak po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole do okončanja drugostepenog postupka po zahtevu za uklanjanje, kao prethodnog pitanja, bez čijeg se rešenja ne može rešiti po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Pitanja i odgovori | Objedinjena procedura

Oblast: Objedinjena procedura

17.10.2016.
Da li lice zaposleno u privrednom društvu, preduzeću....koje je izvršilo tehničku kontrolu projekta, može biti imenovano u Komisiju za tehnički pregled objekta?

Oblasti