Oblast: Objedinjena procedura

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

07.10.2016.
Poštovani, u postupku pribavljanja lokacijskih uslova za izgradnju montažnog stambenog, podnela sam, kao punomoćnik investitora, prigovor nadležnom opštinskom veću prigovor nakon u roku od 3 dana od dana objavljivanja zaključka o odbacivanju zahteva a kroz e-proceduru u opciji "Ostali postupci". Kratak opis razloga za prigovor: Prigovor na Zaključak o odbacivanju lokacijskih uslova po usaglašenom zahtevu zbog obrazloženja i osnova za odbacivanje zahteva: "zbog neispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu, kao i zbog nedostataka u sadržini dostavljenog idejnog rešenja" koja nisu u skladu sa čl. 8 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik RS“, br.113/15) jer: 1)Formalni razlog-nedostatak kompletnog grafičkog priloga u pdf.formatu se ne može uzeti kao razlog jer je kompletna dokumentacija dostavljena u zahtevu a u usaglašenom zahtevu separat izmena, kako je Pravilnikom definisano; 2) Nedostatak u sadržini dostavljenog idejnog rešenja se ne može uzeti kao razlog jer u zaključku o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ nije naveo sve primedbe na način da projektant može nedvosmisleno odgovoriti po istim; U postupku sam priložila ovlašćenje koje sam prilagala i uz prethodne zahteve u postupku e-procedure. U svim do sada podnetim zahtevima za ovog investitora navodila sam isključivo svoje podatke za kontakt tako da sam jutros bila iznenađena kada me je investitor pozvao sa molbom da pozovem odeljenje za urbanizam i da uradim šta mogu ( kao projekatnt) kako ne bi još jedan mesec prolongirali izdavanje lokacijskih uslova.Kako je reč o objektima koji se grade iz programa za zbrinjavanje raseljenih i izbeglih lica, znajući u kakvoj se situaciji nalaze, odmah sam pozvala koleginicu na koju me je investitor uputio. Tom prilikom mi je rečeno da će prigovor ona odbaciti zaključkom jer nije priloženo ovlašćenje kojim me investitor ovlašćuje da u njegovo ime podnesem prigovor. Pitanja: Da li se u Ostalim postupcima prilaže isto ovlašćenje kao i za podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova ili treba posebno? Ko odlučuje i odgovara po prigovoru upućenom Veću? Da li u prvom zaključku o odbijanju zahteva moraju jasno i nedvosmisleno biti navedene sve primedbe po kojima podnosilac i projektant treba da postupe ili, kako koleginica navodi: "projektant treba da zna kako se projektuju objekti u Vojvodini" i da min. odstojanje istovremeno znači i maksimalno? Koji je sledeći postupak ako se prigovor bude odbijen od strane nadležnog organa a ne od Veća?

Investitor može sprovoditi aktivnosti u okviru objedinjene procedure, u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, samostalno ili posredstvom lica koje ovlasti za preduzimanje radnji u postupku (punomoćnik). Članom 51. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10), koji se u postupku objedinjene procedure primenjuje u delu u kom nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisano je da je za obim punomoćja merodavna njegova sadržina, pri čemu se punomoćje može dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti. Shodno citiranoj odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, davalac punomoćja (investitor) može ovlastiti punomoćnika na preduzimanje pojedinih, odnosno svih radnji, i to kako u prvostepenom postupku, tako i u postupku pred drugostepenim organom. U konkretnom slučaju, potrebno je sagledati sadržinu punomoćja, kako bi se utvrdio njegov obim, pri čemu punomoćnik ima pravo da u ime davaoca punomoćja preduzima radnje u postupku pred drugostepenim organom samo ukoliko je to izričito navedeno u punomoćju.

O prigovoru izjavljenom protiv zaključka nadležnog organa o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova odlučuje drugostepeni organ, odnosno nadležno opštinsko veće.

U članu 8. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nadležni organ donese zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova zbog neispunjenosti formalnih uslova, dužan je da navede sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje.

Ukoliko u drugostepenom postupku nadležni organ, odnosno opštinsko veće, odbije prigovor na zaključak o odbacivanju lokacijskih uslova, investitor (odnosno njegovom punomoćnik) može da podnese novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, uz koji dostavlja sve priloge propisane u članu 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

06.10.2016.
Prosledili smo projekt za rekonstrukciju i sanaciju objekta putem objedinjene procedure opštini, na čijoj teritoriji je katastarska parcela objekta. Dobili smo odgovor da oni nisu nadležni za davanje rešenja, jer je objekat javnog karaktera i da projekat ponovo pošaljemo sekretarijatu . Kako postupkom kojim vas vodi objedinjena procedura mi znamo kako poslati zahtev sekretarijatu, ili Ministarstvu a ne opštini.

Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, ukoliko se objekti u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Građevinsku dozvolu za sve radove, odnosno objekte koji nisu navedeni u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje jedinica lokalne samouprave (grad, odnosno opština).
Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

06.10.2016.
U skladu sa članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu. Prvo pitanje, da li to znači da je rok za dopunu 10 dana od dana prijema, a ako nije primio onda od dana objave 30 dana? Drugo pitanje, kako utvrditi da stranka nije primila mail i nije ga pročitala kad se datumom dostave kroz CIS smatra datum objave i obaveštenje putem maila stranke i nadležnog organa koji je izdao zaključak o odbacivanju? Kako nadležni organ da utvrdi da stranka nije bila u mogućnosti da otvori mail u tih 10 dana? Treće pitanje, da li se možda rok od 30 dana od objave bez obzira da li je stranka primila ili ne zaključak o odbacivanju smatra rokom za dopunu? Četvrto pitanje, da li se objavom na internet stranici smatra objava na inernet stranici nadležnog organa koji je izdao dozvolu ili na internet stranici APR-a?

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostaljvanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od 30 dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da podnese usaglašen zahtev.

Rok se računa od trenutka dostave mejla, a ne od trenutka otvaranja mejla.

06.10.2016.
U skladu sa članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu. Prvo pitanje, da li to znači da je rok za dopunu 10 dana od dana prijema, a ako nije primio onda od dana objave 30 dana? Drugo pitanje, kako utvrditi da stranka nije primila mail i nije ga pročitala kad se datumom dostave kroz CIS smatra datum objave i obaveštenje putem maila stranke i nadležnog organa koji je izdao zaključak o odbacivanju? Kako nadležni organ da utvrdi da stranka nije bila u mogućnosti da otvori mail u tih 10 dana? Treće pitanje, da li se možda rok od 30 dana od objave bez obzira da li je stranka primila ili ne zaključak o odbacivanju smatra rokom za dopunu? Četvrto pitanje, da li se objavom na internet stranici smatra objava na inernet stranici nadležnog organa koji je izdao dozvolu ili na internet stranici APR-a?

Saglasno članu 8đ stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova ima pravo da otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka o odbacivanju zahteva iz formalnih razloga, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen, kao i ponovnog plaćanja administrativne takse i naknade. Iz citiranih odredaba Zakona i Pravilnika proizlazi da se subjektivni rok računa u okviru objektivnog roka, odnosno da rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon deset dana od dana prijema zaključka, a u svakom slučaju najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa.

Članom 9. stav 2. Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da se pravni akt koji u objedinjenoj proceduri donosi nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dostavlja preko Centralnog informacionog sistema, u formi elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, u formatu propisanom pravilnikom kojim se uređuje sprovođenje objedinjene procedure. U istom članu je propisano da za elektronska dokumenta dostavljena preko Centralnog informacionog sistema važi pravna pretpostavka integriteta podataka, kao i pouzdanosti datuma i vremena slanja ili primanja. Imajući to u vidu, nadležni organ nije u obavezi da dokazuje da li je i kada podnosiocu zahteva, posredstvom Centralnog informacionog sistema, dostavljen mejl sa obaveštenjem o donetom zaključku o odbacivanju zahteva, već je teret dokazivanja (da takvo obaveštenje nije dostavljeno na njegov mejl) na podnosiocu zahteva. Činjenica da li je podnosilac zahteva otvorio mejl kojim je obavešten o donetom zaključku o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno da li se upoznao sa sadržinom tog mejla, nije relevantna za računanje rokova za podnošenje usaglašenog zahteva.

Ukoliko je nadležni organ dostavio podnosiocu zaključak o odbacivanju zahteva za lokacijskih uslova, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom, rok za podnošenje usaglašenog zahteva ističe nakon isteka deset dana od dana prijema predmetnog zaključka.

Objavom na internet stranici smatra se objava na inernet stranici nadležnog organa koji je doneo zaključak o odbacivanju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova.

05.10.2016.
Molim vas za odgovor da li postoji obaveza ili potreba investitora da pre prijave radova podnese kroz CIS zahtev za stavljanje klauzule pravosnažnosti građevinske dozvole i to u slučaju kada građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave? Rešenje koje izdaje jedinica lokalne samouprave nije konačno i na njega se može izjaviti žalba u roku od osam dana. Na osnovu ZUP-a prvostepeno rešenje postaje konačno, između ostalog, ako je žalba dopuštena a nije izjavljena ili ako je istekao rok za žalbu, a pravosnažno rešenje je ono rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba, niti se može voditi upravni spor. Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nakon prijave radova od strane investitora, nadležni organ (u ovom slučaju jedinica lokalne samouprave) vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova i potvrđuje prijavu ili ne.

Članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana prepočetka izvođenja radova, pri čemu uz prijavu podnosi dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.
Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji jasno proizlazi da investitor nema obavezu da uz prijavu radova dostavlja dokaz o nastupanju pravosnažnosti građevinske dozvole, jer nadležni organ vodi računa o tome po službenoj dužnosti.

05.10.2016.
Molim vas za odgovor da li postoji obaveza ili potreba investitora da pre prijave radova podnese kroz CIS zahtev za stavljanje klauzule pravosnažnosti građevinske dozvole i to u slučaju kada građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave? Rešenje koje izdaje jedinica lokalne samouprave nije konačno i na njega se može izjaviti žalba u roku od osam dana. Na osnovu ZUP-a prvostepeno rešenje postaje konačno, između ostalog, ako je žalba dopuštena a nije izjavljena ili ako je istekao rok za žalbu, a pravosnažno rešenje je ono rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba, niti se može voditi upravni spor. Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nakon prijave radova od strane investitora, nadležni organ (u ovom slučaju jedinica lokalne samouprave) vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova i potvrđuje prijavu ili ne

Potrebno je da pre prijave radova rešenje o građevinskoj dozvoli postane pravnosnažno. U tom smislu, rešenje može postati prvanosnažno na dva načina:

Kroz sistem podnosilac zahteva može podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti, što se vrši bez ikakvih uplata. Za podnošenje ovog zahteva potrebno je da se odabere opcija „Započnite nov zahtev“, i u spisku zahteva, odabrati „Ostali zahtevi“.
Nadležni organ može priložiti kroz sistem klauzulu o pravnosnažnosti rešenja, ako žalba nije izjavljena, odnosno ako je istekao rok za žalbu. (ova funkcionalnost je tek uvedena u CIS)

04.10.2016.
Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva je 2011. godine izdalo lokacijsku i građevinsku dozvolu za izgradnju stadiona sa ukupno 15080 gledalaca. U međuvremenu je došlo do izmena člana 133. stav 2. tačka 5. Zakona o planiranju i izgradnji, te Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva više nije nadležno za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju stadiona sa manje od 20 000 gledalaca, već je izdavanje građevinske dozvole za predmetni stadion, u skladu sa članom 134. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, povereno jedinici lokalne samouprave. Kako u članu 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji piše da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, da li to znači da je sada izdavanje upotrebne dozvole za predmetni stadion u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, bez obzira što je građevinsku dozvolu za njegovu izgradnju izdalo ministarstvo? Ukoliko je to tako, da li jedinica lokalne samouprave i na koji način preuzima od ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, spise predmeta u vezi sa izdavanjem građevinske dozvole?

S obzirom na to da je reč o novom postupku koji se sprovodi prema odredbama novog Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju izdavanje upotrebne dozvole poverava nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

04.10.2016.
Nadležni organ je u okviru objedinjene procedure elektronskim putem a na osnovu dostavljene dokumentacije iz člana 158 Zakona o planiranju i izgradnji i člana 41 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem izdao upotrebnu dozvolu. Nakon izdavanja upotrebne dozvole u postupku ozakonjenja objekta investitor je ishodovao i rešenje o ozakonjenju dva stana u potkrovlju objekta. Ova dva stana nisu bila obuhvaćena predhodno izdatom upotrebnom dozvolom. Kako je nadležni organ naknadno dobio saznanje da je investitoru pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole bilo uručeno rešenje građevinskog inspektora kojim mu se naređuje obustava daljeg izvođenja radova i nalaže uklanjanje izvedenih radova kojim su u potkrovlju formirana navedena dva stana, pitanje je da li nadležni organ koji je izdao upotrebnu dozvolu na osnovu navedenih saznanja o postojanju predhodnog rešenja o rušenju ima prava da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole kako bi ispitao navedene okolnosti?

: Granice ovlašćenja nadležnog organa u toku sprovođenja objedinjene procedure (u koju spada i izdavanje upotrebne dozvole) propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. U okviru granica svojih ovlašćenja nadležni organ proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je nadležni organ, postupajući u granicama svojih ovlašćenja uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona i Pravilnika, u postupku izdavanja upotrebne dozvole ispravno utvrdio sve činjenice koje se tiču ispunjenosti formalnih uslova, mišljenja smo da nema osnova da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole. Postupak za izdavanje rešenja o ozakonjenju regulisan je posebnim zakonom (Zakon o ozakonjenju objekata) i ne sprovodi se u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

28.09.2016.
Nije mi jasno ko izdaje vodne uslove za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta manjeg od 200 l/s. To nije precizirano Uputstvom o nacinu postupanja nadleznih organa i imalaca javnih ovlascenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju. Prema zakonu o vodama Direkcija za vode nadležna je za vodotoke I reda, a lokalna samouprava za ostale. U konkretnom slučaju radi se o postojenju kapaciteta 30 l/s sa recipijentom vodotokom II reda. Napominjem da ovo nije jedini slučaj u kom se zbog nedefinisane nadležnosti republičke i lokalne vodoprivrede na lokacijekse uslove čeka znatno duže od propisanih 30 dana.

Materija izdavanja vodnih uslova regulisana je Zakonom o vodama, a ne Zakonom o planiranju i izgradnji.

Članom 118. stav 1. Zakona o vodama propisano je da vodne uslove za objekte, radove i planska dokumenta iz člana 117. tač. 1) do 25) Zakona, u koje spada i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda, izdaje Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, ali ne i odredaba drugih zakona.

16.09.2016.
Objekti koji su dobili građevinsku dozvolu pre stupanja na snagu \"Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure\", kome sada podnose zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu (vodovod i kanalizacija) i kakva je procedura u tom slučaju?

Postupak i dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu propisani su članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom utvrđeno je da se zahtev podnosi nadležnom organu (za izdavanje građevinske dozvole) kroz Centralni informacioni sistem (CIS). Tekst člana 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći ovde.

Citirane odredbe Pravilnika odnose se i na situacije kada je građevinska dozvola izdata pre stupanja na snagu Pravilnika, kao i kada je građevinska dozvola izdata nakon toga.

Pitanja i odgovori | Objedinjena procedura

Oblast: Objedinjena procedura

16.09.2016.
Objekti koji su dobili građevinsku dozvolu pre stupanja na snagu \"Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure\", kome sada podnose zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu (vodovod i kanalizacija) i kakva je procedura u tom slučaju?

Oblasti