Oblast: Objedinjena procedura

Rokovi za postupanje po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova definisani su odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 8b Zakona propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz člana 133. Zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Citirane odredbe Zakona su imperativnog karaktera i propisana je prekršajna odgovornost za odgovorno lice u imaocu javnih ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim Zakonom (član 211a).

Članom 8b stav 4. i 6. Zakona propisano je da imalac javnih ovlašćenja ima pravo na naknadu stvarnih troškova za izdavanje traženih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovođenje drugih radnji iz svoje nadležnosti, a obaveza plaćanja te naknade dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova. Članom 56. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je nadležni organ dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja dužni su da postupaju u rokovima utvrđenim Zakonom, bez obzira na to da li je podnosilac zahteva izvršio svoju obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja. Kada je reč o kontroli naplate stvarnih troškova imalaca javnih ovlašćenja, mišljenja smo da bi u tom delu trebalo primeniti opšta pravila koja se odnose na dužničko – poverilačke odnose, tj. da bi kontrolu trebalo da vrši poverilac (odnosno imalac javnih ovlašćenja). Shodno tome, poverilac ima pravo da, u slučaju kada obaveza plaćanja nije izvršena o dospelosti, pokrene odgovarajući postupak prinudne naplate.   

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su dokazi koje je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole dužan da priloži uz zahtev. U stavu 2. tačka 3) navedenog člana propisano je da je podnosilac zahteva dužan da, između ostalog, priloži i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo da odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih uslova ako podnosilac zahteva nije alternativno priložio ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima. Ukoliko je dostavljenim ugovorom sa imaocem javnih ovlašćenja investitor obezbedio nedostajuću infrastrukturu, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da nadležni organ odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole zbog neispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Da, s obzirom da čl.153.st.4.Zakona o planiranju i izgradnji nije drugačije propisano.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Nije moguće vršiti dopunu usaglašenog zahteva koji je već podnet nadležnom organu.

Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se na prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.

Potrebno je proveriti da li je u konkretnom slučaju prilikom slanja usaglašenog zahteva ispravno unet broj prvobitnog zahteva.

Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz Centralni informacioni sistem. Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije, u skladu sa čl.135.st.13. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za objekte iz čl.133.ovog zakona (objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima, u skladu sa čl.43.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Shodno čl.129.st.5. Zakona, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.

U skladu sa čl.131. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Članom 132.st.2. ovog zakona propisano je da revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije regulisana je Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 137/14). Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00248/Pravilnik-o-utvrdjivanju-visine-troskova-strucne-kontrole-tehnicke-dokumentacije.pdf

Članom 57. stav 1. i 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole i može se koristiti umesto lokacijskih uslova u svim postupcima propisanim Pravilnikom.
Takođe, samostalnim članom 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu Pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine.
Imajući u vidu citirane odredbe navedenih propisa, iz okolnosti koje ste naveli u Vašem pitanju proizlazi da su se stekli uslovi za primenu samostalnog člana 15. stav 1. tačka 1) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 96/2016).

1) Saglasno odredbama člana 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova. Izuzetno od ovog pravila, investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost.
2 i 3) Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole regulisano je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa predviđeno je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta
za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da slučaju izmena nastalih u toku izvođenja radova ne postoji obaveza ponovne prijave radova, pri čemu je investitor dužan da postupi saglasno članu 142. Zakona, odnosno da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Reč je o pripremi nacrta akta od strane referenta u nadležnom organu, koji zatim rukovodilac nadležne službe potvrđuje, elektronski potpisuje i vraća referentu kroz CIS da se finalni akt objavi ili vraća referentu na korekciju. 

Članom 8d tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

s

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Da, potrebno je da podnosilac zahteva podnese zahtev za izdavanje klauzule pravosnažnosti posredstvom Centralnog informacionog sistema ( „Ostali zahtevi”).

Nadležni organ koji izdaje potvrdu o prijavi radova prethodno proverava da li je rešenje o odobrenju izvođenja radova postalo pravnosnažno, odnosno da li je izdata klauzula o prvanosnažnosti.