Oblast: Objedinjena procedura
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Članom 127. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. S obzirom na činjenicu da lice koje radi na poslovima izdavanja građevinskih dozvola vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, to lice ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije.
Kada je reč o vršenju tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu, nju ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor, saglasno članu 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući to u vidu, nema zakonskog ograničenja da zaposleni u nadležnom organu vrši tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu.
Nadležni organ može odbaciti usaglašeni zahtev samo u slučaju kada u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev (u skladu sa nedostacima koje je nadležni organ naveo prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva) nastupi dodatni formalni nedostatak.
U slučaju da u izmenjenom dokumentu koji je podnet uz usaglašen zahtev nije nastupio dodatni formalni nedostatak, već je razlog odbacivanja usaglašenog zahteva to što nadležni organ prilikom odbacivanja prvobitnog zahteva nije naveo sve nedostatke, nadležni organ može odbaciti usaglašen zahtev, ali investitor u tom slučaju ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit (usled pogrešnog postupanja nadležnog organa).
Članom 18. stavom 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde), ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 17. ovog pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. Stavom 4. ovog člana pravilnika regulisano je da ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika. Shodno čl.18.st.5. ovog pravilnika, podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse, odnosno naknade. Članom 18. stavom 7. Predmetnog pravilnika regulisano je da ako uz usaglašeni zahtev iz stava 4. ovog člana podnosilac dostavi izmenjen dokument u odnosu na dokument koji je već dostavio uz odbačeni zahtev, nadležni organ će postupati po tom izmenjenom dokumentu. Članom 18. stavom 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da ako zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 4. ovog člana.
Kada je reč o definiciji objekta, svi državni organi, kao i drugi subjekti koji u svom postupanju primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, dužni su da se pridržavaju definicije iz člana 2. tačka 22) Zakona, po kojoj je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni. U vezi sa tim, nadležni sud, kao i organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u obavezi su da u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima primenjuju ovu, kao i druge relevantne odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada je reč o postupanju nadležnog organa, članom 8đ stav 1. Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Ispunjenost formalnih uslova, saglasno članu 8đ stav 2. Zakona, podrazumeva proveru:
- nadležnosti za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
- da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
- da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
- da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
- da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
- da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu.
Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su objekti za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture). U stavu 2. tačka 7) navedenog člana definisano je da je ministarstvo, između ostalog, nadležno za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s.
Članom 134. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se poverava autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. Zakona, koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. U istom članu, definisano je da se jedinicama lokalne samouprave poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. zakona.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s, za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli nadležno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno autonomna pokrajina, ukoliko se objekat u celini gradi na njenoj teritoriji. Ukoliko je u pitanju postrojenje kapaciteta ispod 200 l/s, za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli nadležna je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat gradi.
Kada je reč o izdavanju vodnih uslova, upućujemo Vas na Uputstvo broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje su zajednički doneli Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Uputstvo je doneto radi detaljnijeg izlaganja načina postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu objekata.
Na prvoj strani navedenog Uputstva, eksplicitno je navedeno da zahtev za izdavanje vodnih uslova, u okviru objedinjene procedure, imaocu javnih ovlašćenja dostavlja organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u ime i za račun podnosioca zahteva.
Tekst Uputstva možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00312/Uputstvo-o-nacinu-postupanja-nadleznih-organa-i-imalaca-javnih-ovlascenja-koji-sprovode-objedinjenu-proceduru-u-pogledu-vodnih-akata-u-postupcima-ostvarivanja-prava-na-gradnju.pdf
Nejasno je šta podrazumevate pod formulacijom "zahtev za mišljenje u postupku izdavanja vodnih uslova, a koji nisu u postupku objedinjene procedure". Naime, u Uputstvu broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, na strani 1. eksplicitno je navedeno da zahtev za izdavanje vodnih uslova, u okviru objedinjene procedure, imaocu javnih ovlašćenja dostavlja organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u ime i za račun podnosioca zahteva. Shodno tome, nejasno je o kojoj situaciji je reč u konkretnom slučaju.
Sistem ne predviđa mogućnost da u slučaju sprečenosti nekog od učesnika u postupku objedinjene procedure dođe do prekida postupka, niti do produžetka rokova za postupanje. U tom smislu, potrebno je obezbediti na nivou nadležnog organa da se sprovođenje objedinjene procedure odvija nesmetano, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, bez obzira na odsustvo ili sprečenost nekog od lica koja su uključena u funkcionisanje sistema.
Potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).
1. Članom 8b stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni članom 40. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano ko ima pravo da podnese zahtev za priključenje objekta na infrstrukturu, iz čega proizlazi da to može učiniti svako lice koje za to ima interes, uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
2. Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objedinjena procedura, između ostalog, obuhvata obezbeđenje uslova za priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu. Članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću pred nadležnim
organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje
kvalifikovanim elektronskim potpisom. Imajući to u vidu, priključenje na infrastrukturu se i u slučajevima ranije izgrađenih (a nepriključenih) objekata sprovodi na osnovu zahteva koji se podnosi kroz Centralni informacioni sistem.
3. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu propisana je članom 40. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim odredbama Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilaže upotrebna dozvola.
Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se linijskim infrastrukturnim objektom, između ostalog, smatra javni put. Članom 2. tačka 32a) istog Zakona rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta definisana je kao izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta.
Članom 2. stav 1. tačka 38) Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) propisano je da je zaštitni pojas, u smislu tog zakona, površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, čija je širina određena zakonom i služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu. Širina zaštitnog pojasa opštinskog puta (koja je najmanja od svih) propisana je članom 29. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim putevima i iznosi 5 metara sa svake strane javnog puta.
Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji izvodi na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.
Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnim putevima, mišljenja smo da se rekonstrukcija javnog puta, kojom se menja njegov postojeći gabarit, vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada je reč o razlici između širine puta prema planiranoj rekonstrukciji i širine puta utvrđene planskim dokumentom, upućujemo Vas na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona, kojim je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.
Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova propisana je članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članovima Zakona i Pravilnika nije predviđeno da nadležni organ vrši kontrolu usklađenosti idejnog projekta sa planskim dokumentom.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ bi trebalo postupi u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
lanom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:
http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf
U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.
Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ona je propisana članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnosilac zahteva je u obavezi da podnese samo dokumentaciju koja je definisana navedenim propisima.
Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.
Članom 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se postupak priključenja objekata na infrastrukturnu mrežu vrši u okviru objedinjene procedure. Članom 8đ stav 1. Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.
Postupak za priključenje objekta na infrastrukturu propisan je članom 40 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano da se uz zahtev za priključenje objekta na infrastrukturu prilažu:
- separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka;
- dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.
U stavu 2. istog člana Pravilnika propisano je da nadležni organ, u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu, upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa tim zahtevom.
Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ je u obavezi da postupi u skladu sa članom 40. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno nema osnova da ne postupi u skladu sa citiranom odredbom Zakona.