Oblast: Objedinjena procedura

Sprovođenje objedinjene procedure regulisano je odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnika o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom. Navedeni pravilnici predstavljaju „legi specialis“ za ovu oblast.

Kada je reč o pitanjima koja se odnose na postupak objedinjene procedure, a nisu uređena navedenim pravilnicima, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10).

Članom 18. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da protiv zaključka o odbacivanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja. Međutim, drugostepeni postupak, odnosno postupak po prigovoru nije regulisan navedenim Pravilnikom, pa bi u tom delu trebalo shodno primeniti odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Zakonom nije posebno regulisano postupanje drugostepenog organa po prigovoru, već po žalbi, pa bi trebalo primeniti zakonske odredbe koje se odnose na postupanje po žalbi.

Saglasno članu 230. Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ će odbiti žalbu:

• kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana;
• kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari, kao i
• ukoliko je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni.

Saglasno članu 232. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa. Istim članom je propisano da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.

Članom 233. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

U zavisnosti od razloga, odnosno pravnog osnova po kome je drugostepeni organ (Opštinsko veće) usvojilo prigovor stranke, trebalo bi postupiti u skladu sa odgovarajućom odredbom Zakona o opštem upravnom postupku koja reguliše tu situaciju.

Članom 49. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je postupanje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, po prijemu upotrebne dozvole, u postupku upisa prava svojine na izgrađenom objektu, odnosno posebnim delovima objekta i izdavanju rešenja o kućnom broju u okviru objedinjene procedure.

Član 49.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole:

1) donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat;

2) donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom.

Rešenja iz stava 1. ovog člana nadležni organ za poslove državnog premera i katastra dostavlja investitoru bez odlaganja, a nadležnom organu radi informisanja.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 30 dana od dostavljanja upotrebne dozvole vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

U skladu sa čl.134 ( s3) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Članom 209. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana ako tokom sprovođenja objedinjene procedure ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Članom 209.st.3. ovog zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor.

U skladu sa čl.8v Zakona o planiranju i izgradnji, registrator je dužan da podnese prekršajnu prijavu iz člana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlašćenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlašćenja, ako tokom sprovođenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlašćenja ne postupa na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Član 8g st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu Centralnog registratora da  bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv registratora nadležnog organa u slučaju prekoračenja propisanih rokova, odnosno nepodnošenja odgovarajuće prekršajne prijave protiv imalaca javnih ovlašćenja.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Da, to jeste razlog za odbacivanje. Lice koje podnosi zahtev (koje je kreiralo korisnički nalog), takođe mora svojim elektronskim potpisom potpisati zahtev kroz Centralni informacioni sistem.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

Međutim, bez obzira na to koji zahtev je u pitanju (za izdavanje lokacijskih uslova, za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona i za izdavanje upotrebne dozvole), nadležni organ odbacuje zahtev zaključkom ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu. Podnosilac zahteva ima pravo da u roku od deset dana od dana prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke i u tom slučaju ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativnu taksu i naknadu.

Zahtev može biti odbijen rešenjem, na osnovu odlučnih činjenica koje nadležni organ utvrdi u postupku. Na rešenje o odbijanju zahteva (za izdavanje građevinske dozvole, za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli i za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona) može se podneti žalba drugostepenom organu.

U Vašem pitanju nije navedeno o kom zahtevu je reč, odnosno za šta je zahtev podnet.

I u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, kao i u slučaju ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole (odnosno za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona), nadležni organ najpre utvrđuje ispunjenost formalnih uslova.

U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, provera ispunjenosti formalnih uslova podrazumeva da nadležni organ ispituje da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priloženo idejno rešenje;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.

Ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ proverava da li je:

• nadležan za postupanje po zahtevu;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke;
• uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskm uslovima.

Ispitivanje ispunjenosti fromalnih uslova po podnetom zahtevu za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona podrazumeva da nadležni organ utvrđuje da li je:

• nadležan za izdavanje rešenja za koje je podnet zahtev;
• podnosilac zahteva lice koje može biti investitor te vrste radova u skladu sa Zakonom;
• zahtev podnet u propisanoj formi i da li zahtev, odnosno idejni projekat podnet uz zahtev, sadrži sve propisane podatke;
• za izvođenje predmetnih radova potrebno pribavljanje lokacijskih uslova i ukoliko jeste da li je investitor prethodno pribavio lokacijske uslove;
• priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takes;
• usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom;
• usklađenost zahteva sa lokacijskim uslovima, u slučaju izvođenja radova za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja.

Ukoliko utvrdi da u konkretnom slučaju nisu ispinjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, uz navođenje svih nedostataka, odnosno razloga za odbacivanje.

U slučaju da su formalni uslovi ispunjeni, nadležni organ po službenoj dužnosti, od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra pribavlja sledeće:

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova:
• kopije plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, odnosno deo katastarske parcele, odnosno delove katastarske parcele, ako je to navedeno u zahtevu;
• izvod iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva;

• ukoliko je podnet zahtev za izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona - izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, samo u slučaju kada je zakonom propisano utvrđivanje postojanje odgovarajućeg prava na zemljištu, odnosno objektu,

U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

U slučaju da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetih na osnovu ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.

U okviru objedinjene procedure u elektronskom sistemu CEOP podnosi se samo zahtev za priključenje objekta na postojću infrastrukturu nakon završetka izgradnje objekta.

Pribavljanje privremenih priključaka ne vrši se u okviru objedinjene procedure tako da nije potrebno podnositi zahtev u elektronskom sistemu CEOP.

Napominjemo da je obaveza investitora i ranije bila da za potrebe izgradnje objekta pribavi privremene priključke i plati troškove odgovarajućim imaocima javnih ovlašćenja kao i da nakon izgradnje objekta plati troškove priključenja objekta na postojeću infrastrukturu.

Razlog zbog kojeg je zakonodavac uvrstio priključenje objekta na postojeću infrastrukturu u objedinjenu proceduru je potreba zaštite interesa investitora (veliki broj završenih objekata u ranijem peridou dugi niz godina nije bilo moguće priključiti na infrastukturu) i obavezivanje imalaca javnih ovlašćenja da poštuju uslove za priključenje koje su izdali u postupku izdavanja lokacijskih uslova i određivanje rokova postupanja imalaca javnih ovlašćenja.  

U skladu sa čl.63. st.8. Zakona o planiranju i izgradnji, organ koji je potvrdio urbanistički projekat dužan je da u roku od pet dana od dana potvrđivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.

U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U konkretnom slučaju možete postupiti na jedan od sledećih načina:

1.U konkretnom slučaju nadležni organ bi mogao da prihvati ovakakav zahtev, ukoliko nadležni organ može da iz ovakvog zahteva utvrdi da je reč o zahtevu za izmenu rešenja, odnosno ukoliko može da utvrdi broj građevinske dozvole koja se menja. Na taj način podnosilac zahteva ne bi izgubio mogućnost da u slučaju da nadležni organ odbaci ovakav zahtev zaključkom, podnese nov, usaglašen zahtev i otkloni sve nedostatke.

2. U navedenom slučaju, nadležni organ može ovakav zahtev odbaciti zaključkom, nakon čega bi podnosilac zahteva podneo

3.U navedenom slučaju jedna od mogućnosti bi bila i da se podnosilac zahteva uputi da podnese zahtev za odustanak od pogrešno podnetog zahteva u konkretnom slučaju, pri čemu vi, kao nadležni organ u tom slučaju ne pristupate obradi ovog zahteva.

Na taj način podnosilac zahteva bi imao mogućnost da podnese nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i da ne izgubi pravo da nakon toga može da podnese usaglašen zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli (u slučaju da nadležni organ u zahtevu za izmenu rešenja utvrdi postojanje formalnih nedostataka).

Podnosilac zahteva može podneti ovaj zahtev odabirom sekcije „Započnite nov zahtev“, pri čemu je u spisku zahteva potrebno pristupiti opciji „Ostali zahtevi“, gde je jedan od ponuđenih zahteva zahtev za odustanak. Ovakav zahtev za odustanak se može uzeti u obzir ako je podnet blagovremeno. U tom slučaju bi podnosilac nakon podnetog zahteva za odustanak, podneo nov zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, umesto zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

4. Takođe, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ može ovakav zahtev da prihvati kao nov zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, može uputiti podnosioca da odustane od prethodno izdate građevinske dozvole.