Oblast: Objedinjena procedura

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu priključak na infrastrukturnu mrežu primenjuju se i na priključenje objekta na elektrodistributivnu mrežu.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Nadležni organ u skladu sa stavom 1. člana 8đ Zakona proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko su svi navedeni uslovi ispunjeni, nadležni organ je u obavezi da izda građevinsku dozvolu u roku propisanom Zakonom i ne postoji osnov po kome bi nadležni organ mogao da odbije izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana obaveza građevinskog inspektora da primerak rešenje kojim se naređuje obustava radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela dostavi nadležnom organu. Takođe, Zakonom nije propisana ni obaveza građevinskog inspektora da po prijemu primerka rešenja o građevinskoj dozvoli obavesti nadležni organ o činjenici da je na predmetnoj lokaciji već izgrađen objekat, već je građevinski inspektor u takvoj situaciji dužan da postupa u skladu sa odredbama Zakona koji regulišu njegovo postupanje (član 175. i 176. Zakona o planiranju i izgradnji).

Poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, u slučaju nastupanja Zakonom propisanih uslova, vrši se u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016).

To je regulisano članom 155. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana.

Shodno citiranoj odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, potvrdu o pravosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje, odnosno elektronski potpisuje lice koje je ovlašćeno za njegovo donošenje.

Nadležni organ dostavlja primerak rešenja o građevinskoj dozvoli podnosiocu zahteva (investitoru), saglasno članu 21. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalni ili na propisan način kompletiran primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku građenja i svim detaljima za izvođenje radova, u skladu sa članom 130. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o odgovornom izvođaču radova, njegova obaveza je da na gradilištu obezbedi ugovor o građenju, rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i projekat za izvođenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi, u skladu sa članom 152. stav 7. tačka 8) Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor u obavezi da obezbedi stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. U stavu 4. istog člana propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova za koje je izdata građevinska dozvola, investitor je u obavezi da obezbedi stručni nadzor, pri čemu u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. Izuzetak od ovog pravila propisan je članom 4. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da se obaveza određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije "A", kao i na sledeće objekte:

1. klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m² i P+2;
2. klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m² i P+1;
3. klasa 125101: radionice površine do 400 m²;
4. klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m² i P+1;
5. zidane ograde i pomoćne objekte koji nisu posebno navedeni u podzakonskom aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata.

Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija).

Pre izdavanja građevinske dozvole neophodno je pribaviti lokacijske uslove, saglasno članu 53a stav 1. Zakona.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje, saglasno članu 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ako se lokacijski uslovi ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po tom zahtevu, u roku od 15 dana od dana prijema, a za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa članom 12. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, za građenje objekata, odnosno izvođenje radova koji nisu obuhvaćeni članom 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik može odrediti odgovornog izvođača radova koji nije u radnom odnosu, odnosno koji je angažovan po nekom drugom osnovu koji ne predstavlja radni odnos.

Kada je reč o nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole za gradnju tunela na putevima prvog i drugog reda, članom 133. stav 2. tačka 14) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza. Članom 2. stav 1. tačka 22) Zakona o javnim putevima propisano je da su putni objekti mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obložni zidovi i sl. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju tunela na putevima prvog i drugog reda.

Saglasno odredbama člana 133. stav 2. tačka 15) Zakona o planiranju i izgradnji, nesporno je da građevinsku dozvolu za izgradnju javne železničke infrastrukture sa priključcima i metroa izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.

Shodno citiranoj zakonskoj definiciji, uplatilac svih taksi i naknada bi trebalo da bude investitor, dok opunomoćenik može da u njegovo ime i za njegov račun sprovodi pojedine ili sve radnje u okviru objedinjene procedure, ali ne i da vrši uplate umesto njega.