Oblast: Objedinjena procedura

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Članom 48. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da je preduzetnik, u smislu Zakona, fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o privrednim društvima proizlazi da samostalna radnja (ili neka druga radnja) ne ispunjava zakonski uslov za obavljanje poslova tehničkog pregleda objekta, jer su zanatske radnje registrovane u formi preduzetnika koji je fizičko, a ne pravno lice.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.

Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:

• odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
• odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
• vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).

Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, a po potrebi i vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (ukoliko je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu). Projekat je dovoljno elektronski potpisati jednom, na predviđenom mestu.

Zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta donetog u postupku objedinjene procedure podnosi lice koje je za to ovlašćeno kod podnosioca zahteva (odgovorno lice ili drugo lice na koje je to ovlašćenje preneto).

Nije propisano plaćanje taksi za izdavanje klauzule pravnosnažnosti.

Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da je pravnosnažno rešenje ono rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor. Članom 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na rešenje o građevinskoj dozvoli može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, dok nije propisana mogućnost pokretanja upravnog spora, izuzev u slučaju rešenja koje donosi nadležno ministarstvo. Ukoliko je reč o rešenju o građevinskoj dozvoli (ili rešenju o odobrenju izvođenja radova), pravnosnažnost nastupa po proteku osmog dana od dana dostavljanja rešenja, pod uslovom da nije izjavljena žalba, kao i da nije reč o rešenju koje je donelo nadležno ministarstvo.

Ukoliko nadležni organ, u postupku po prijavi radova, utvrdi da nisu ispunjeni propisani formalni uslovi i odbaci prijavu, neophodno je podneti novu prijavu sa pratećom dokumentacijom, što podrazumeva i novi dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju.

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, u koju spada i izmena građevinske dozvole, počev od  1. januara 2016. godine obavlja se elektronskim putem, saglasno članu 132. stav 2.  Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014).

Članom 209. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Prekršajnu prijavu u tom slučaju podnosi registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, u skladu sa članom 8g stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, informaciju o eventualnom nepostupanju u propisanom roku po zahtevima za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske, odnosno upotrebne dozvole možete proslediti registratoru Centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave.

Takođe, članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, pa eventualne pritužbe možete uputiti i neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članom 8v stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je lice koje vodi registar objedinjenih procedura (registrator) dužno da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Pretragu objavljenih akata u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-planskih odnosa na predmetnoj parceli.

Mogućnost izgradnje bilo koje vrste objekta zavisi od planskog akta i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na predmetnoj parceli. Ukoliko postoje uslovi za izgradnju nekog objekta, neophodno je pribaviti i građevinsku dozvolu koja, između ostalog, sadrži podatke o investitoru, objektu čije se građenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj površini i predračunskoj vrednosti objekta, kao i katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat.

Pretragu objavljenih akata (građevinskih dozvola) u Centralnom registru objedinjenih procedura možete izvršiti posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications

Ukoliko za izgradnju predmetnog objekta nije izdata građevinske dozvola, ukazujemo Vam na odredbe člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor U vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Pitanje u vezi sa elektronskim potpisivanjem iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ovlašćenje za utvrđivanje, odnosno elektronsko potpisivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se odgovarajućim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionoj jedinici gradske/opštinske uprave kojoj je povereno obavljanje te vrste poslova. Shodno tome, odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ovlašćenje za utvrđivanje iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta može biti povereno licima na onim radnim mestima za koje se proceni da je takva vrsta ovlašćenja u skladu sa njihovim sposobnostima, što podrazumeva i odgovarajući nivo odgovornosti.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje ovlašćenja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun jedinice lokalne samouprave u svojstvu investitora. Međutim, ukoliko bi u konkretnom slučaju načelnik Odeljenja bio podnosilac zahteva, a ista organizaciona jedinica je nadležna i za rešavanje po tom zahtevu, mišljenja smo da bi takva situacija predstavljala sukob interesa u postupanju. Shodno tome, smatramo da bi lice ovlašćeno za rukovođenje opštinskom, odnosno gradskom upravom (načelnik uprave) trebalo da odredi bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno, da u ime i za račun opštinske/gradske uprave sprovede potrebne radnje u okviru objedinjene procedure u konkretnom predmetu.

Trenutno se ovaj postupak ne vrši kroz CEOP, već je potrebno da se investitor direktno obrati organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ova funkcionalnost bi trebalo da bude omogućena u narednoj nadogradnji elektronskog sistema za podnošenje zahteva za gradnju.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Građenje se ne može vršiti na poljoprivrednom zemljištu, već je potrebno u tom slučaju izvršiti prethodno promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Ukoliko se ukonkretnom slučaju radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, potrebno je istovremeno podneti i zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada. Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba. Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.