Oblast: Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Članom 2. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da je namena zemljišta način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom. Prema članu 19. Zakona, prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za određivanje namene zemljišta relevantan je prostorni plan koji je donela jedinica lokalne samouprave (u konkretnom slučaju Opštine Žitorađa) i svi drugi akti koji su u tom delu suprotni, moraju se uskladiti sa planskim dokumentom.
Propisima nije regulisan maksimalan broj objekata koji može biti izgrađen na jednoj katastarskoj parceli. To pitanje je regulisano planskim aktom za određenu teritoriju, pa informaciju o tome možete dobiti na osnovu uvida u evidenciju nepokretnosti kod nadležne službe Republičkog geodetskog zavoda (katastar nepokretnosti).
Zakonom o planiranju i izgradnji nisu propisane kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja rokova za kontrolu planskog dokumenta. U tom slučaju, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. Zakona o planiranju i izgradnji vrši nadzor nad primenom odredaba Zakona.
Prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu planskih dokumenata.
Prema članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, izradu planskih dokumenata mogu da vrše isključivo pravna lica koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata. Shodno tome, preduzetnik ne ispunjava zakonske uslove da vrši izradu planskih dokumenata.
Članom 14. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je samo rok važenja Prostornog plana Republike Srbije (najmanje 10 godina, a najviše 25 godine), dok ostali prostorni planovi moraju biti u skladu sa njim. Nisu propisani rokovi u kojima je jedinica lokalne samouprave u obavezi da uskladi stanje na terenu sa planskim dokumentom.
Ne.
Shodno čl.76. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. glasnik RS“, br. 64/2015), projekat parcelacije i preparcelacije sadrži tekstualni i grafički deo.
Tekstualni deo projekta parcelacije i preparcelacije sadrži:
1) pravni i planski osnov;
2) obuhvat projekta;
3) obrazloženje rešenja i uslove izgradnje (namena, regulacija i nivelacija, pristup lokaciji);
4) način priključenja na infrastrukturnu mrežu.
Grafički deo projekta parcelacije i preparcelacije sadrži:
1) građevinske parcele sa analitičko-geodetskim elementima;
2) definisane regulacione i nivelacione uslove;
3) prikaz priključaka na tehničku infrastrukturu.
Sastavni deo projekta parcelacije, odnosno preparcelacije je projekat geodetskog obeležavanja.
Ukoliko se pitanje odnosi na to da li je uz projekat parcelacije potrebno priložiti saglasnost vlasnika parcela pri podnošenju zahteva za provođenje preparcelacije/parcelacije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra – odredbama člana 66. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je je da uz projekat dostavlja i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnsima, pod čime se podrazumeva i saglasnost vlasnika parcela.
Ne.
Zakon o planiranju i izgradnji ne propisuje da se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma, već da se dokaz dostavlja kasnije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra koji provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Shodno čl.66. Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.
Da.
Međutim, uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije koji se podnosi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra koji provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju, potrebno je priložiti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele, pored projekta preparlecije, odnosno parcelacije potrvđenog od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave.
Ne, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra ne može doneti rešenje o formiranju katastarskih parcela samo na osnovu planskog dokumenta.