Oblast: Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Ne, u navedenom slučaju potrebno je pristupiti izmeni planskog dokumenta.
Shodno čl.46. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definiše se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja.
Shodno čl.48. stav 5. ovog zakona, nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, može da sadrži samo tekstualni prilog.
Ne.
Jedino u slučaju kada se vrši parcelacija, odnosno preparcelacija, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove uranizma potvrđuje projekat parcelacije, odnosno preparcelacije.
Pribavljanje uslova za izradu urbanističkog projekta nije deo objedinjene procedure. Samim tim, organ za izdavanje građevinskih dozvola nije zadužen za pribavljanje uslova za izradu uranističkog projekta.
Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije koji izrađuju urbanistički projekat – pribavlja uslove od nadležnih preduzeća, potrebne za izradu urbanističkog projekta.
Shodno čl. 65 i 66. Zakon o planiranju i izgradnji, izrada projekta parcelacije/preparcelacije je obavezna.
Shodno članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje javno preduzeće, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanističkih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.
U skladu sa članom 38. ovog zakona, odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije) odnosno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke i najmanje pet godina odgovarajućeg radnog iskustva, koje ima stručne rezultate na izradi dokumenata urbanističkog planiranja i odgovarajuću licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Shodno čl.5. i čl.6. Odluke o vrstama licenci koju izdaje Inženjerska komora Srbije, nosilac licence 202 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova za saobraćajnice, dok nosilac licence 203 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova infrastrukture.
Odgovarajućom licencom za rukovođenje izradom urbanističkih planova, shodno čl.3 i čl.4. Odluke o vrstama licenci, smatraju se licence 200 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova i urbanističkih projekata) i 201 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova).
Shodno čl.222. Zakona o planiranju i izgradnji, do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
U skladu da čl. 130 (s3) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, (Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, „Sl.glasnik RS“, br.132/2014), planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.
Takođe, shodno čl. 215. ovog zakona:
Opština, odnosno grad doneće prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Opština, grad i grad Beograd doneće plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Opština, grad i grad Beograd doneće planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predviđeni za donošenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se postojeći prostorni i urbanistički planovi.
Shodno članu 57. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.
U skladu sa članom 27. stav 6. odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.
Ukoliko nije utvrđen period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, mišljenja smo da je moguće izdati lokacijske uslove na osnovu podzkonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.
Shodno čl.68. Zakona o planiranju i izgradnji:
Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.
Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.
Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose.
Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadležni pravobranilac.
Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.
Uz zahtev iz stava 5. ovog člana, vlasnik podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima.
Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.
Troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.
Shodno čl. 33. Zakona o planiranju i izgradnji, dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja.
Članom 65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uslovi i način preparcelacije utvrđuju u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. U stavu 2. istog člana (koji ste se i Vi pozvali) propisano je da se veći broj građevinskih parcela (na jednoj katastarskoj parceli) može deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. istog člana. Iz citiranih odredaba člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se preparcelacija ne može vršiti tako da neka parcela bude manja od minimuma utvrđenog za građevinsku parcelu shodno pravilima o parcelaciji.