Oblast: Tehnička dokumentacija

1.Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, u tom slučaju se pre izdavanja građevinske dozvole izrađuje idejni projekat, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, nevezano od toga da li se izgradnja finansira sredstvima iz budžeta (u slučaju da se finansira sredstvima iz budžeta idejni projekat koji se svakako izrađuje postaje deo studije  opravdanosti).

Shodno čl.78. st.1. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata iz člana 133. stav 2. Zakona, obuhvata i proveru da li je postupljeno po zahtevima komisije koja je izvršila stručnu kontrolu generalnog i idejnog projekta (reviziona komisija).

Ako je reviziona komisija, čiji se izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli idejnog projekta prilaže uz projekat za građevinsku dozvolu, ukazala na određene nedostatke u idejnom projektu i utvrdila zahteve po kojima je projektant obavezan da postupi u projektu za građevinsku dozvolu, vršilac tehničke kontrole u svom izveštaju, koji dostavlja investitoru, posebno konstatuje da li je postupljeno po zahtevima komisije, u skladu sa čl.78.st.2. ovog pravilnika.

2. Idejni projekat za objekte iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, ne dostavlja se kroz postupak objedinjene procedure, odnsono kroz Centralni informacioni sistem.

Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Postupak stručne kontrole regulisan je odredbama člana 132. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije utvrđuje se visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije.

Troškovi stručne kontrole obuhvataju:

1) troškove rada članova revizione komisije;

2) troškove rada članova revizione komisije koji su izvestioci stručne kontrole projekata

Članom 118. Zakona o planiranju i izgradnji regulisan je idejni projekat:

1.5. Idejni projekat

Član 118.

Idejni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, kao i za objekte iz člana 133. ovog zakona, kada podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije.

1.3. Idejni projekat (IDP)

Član 16.

Idejni projekat je skup međusobno usaglašenih projekata kojima se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat.

Za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Idejni projekat može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni sa ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona, idejnim projektom vrši se razrada koncepcije objekta utvrđene generalnim projektom, odnosno lokacijskim uslovima.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, idejnim projektom se vrši izbor optimalne trase pri konkretnim uslovima i ograničenjima, sa svim pratećim objektima.

Idejni projekat se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona i podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta, kao i za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona.

Adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. 

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova dostavlja se idejni projekat, koji u slučaju adaptacije sadrži sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji, shodno čl.26.st.8. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Adaptacija se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. 

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova dostavlja se idejni projekat, koji u slučaju adaptacije sadrži sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji, shodno čl.26.st.8. Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji,  adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju I izgradnji (Sl. Glasnik RS br. 22/2015) nije predviđeno za objekte “A” kategorije da nije potrebna izrada elaborata energetske efikasnosti.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti (Sl. Glasnik RS br. 61/2011) – clan 4. st. 1 tač. 1, utvrđeno je da se energetska svojstva zgrade utvrđuju i za stambene zgrade sa jednim stanom  te kako te zgrade po Pravilniku o klasifikaciji objekata (Sl. Glasnik RS br. 22/2015) spadaju u klasifikaciju 111 a objekat na koji se odnosi pitanje ima klasifikacioni broj 111011 kategorija “A” I kako se radi o izgradnji novog objekta koji treba da ima I odgovarajuća energetska svojstva I da ispunjava propisane energetske zahteve, smatramo da je potrebno da uz PGD dostavite I Elaborat energetske efikasnosti.

Elaborat o geotehničkim istraživanjima izrađuje se uvek kada se radi o zemljištu za koje je neophodno prethodno izvesti određena geotehnička snimanja ili kada se radi o takvoj vrsti objektu za čije izvođenje je po mišljenju projektanta potrebno izvesti geotehnička snimanja I istraživanja.  Odgovornost u slučaju nesprovođenja odgovarajućih geotehničkih istraživanja I nepreduzimanja odgovarajućih mera u toku izgradnje objekta je na strani projektanta.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP-u. Cilj Uputstva je pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri, propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji.
Na strani 10. Uputstva navedeno je da elektronsko potpisivanje dela projekta obavezno vrše:
- odgovorno lice projektanta predmetnog dela projekta;
- odgovorni projektant predmetnog dela projekta;
- vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta (samo u slučaju kada je propisana tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu).
Shodno citiranim odredbama Uputstva, svaki deo projekta potpisuju odgovorni projektant i odgovorno lice projektanta tog dela projekta, dok nema osnova da se zahteva elektronsko potpisivanje tog dela projekta od strane nekog trećeg lica.

U skladu sa čl.126. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona za koji građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta, u skladu sa čl.126.st.2.ovog zakona.

Prema tome, idejno rešenje ne može da izrađuje fizičko lice (projektant),  već isključivo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Overa tehničke dokumentacije propisana je detaljnije Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) i Prilogom12 ovog pravilnika (ovde)

Članom 3. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se, izuzetno od opšteg pravila, tehnička dokumentacija u objedinjenoj proceduri dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Pozivni centar ne raspolaže informacijom o razlozima zbog kojih su usvojena pojedina rešenja u Zakonu o planiranju i izgradnji, odnosno podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona.

Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Članom 124. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat izvedenog objekta jeste projekat za izvođenje sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Članom 42. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom
kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Shodno citiranim odredbama, ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, neophodno je dostaviti projekat izvedenog objekta.
Ukoliko je u toku građenja objekta došlo do odstupanja u odnosu na projektovano stanje, podnosilac zahteva za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat izvedenog objekta, a nije u obavezi da priloži projekat po kome je dobijena dozvola (jer bi nadležni organ trebalo da ga poseduje u svojoj arhivi).
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona nije propisano kolika su dozvoljena odstupanja u odnosu na projekat po kome je dobijena građevinska dozvole.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja sledeća dokumentacija:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzeci u vezi sa objektima kategorije "A" tiču se nepostojanja obaveze dostavljanja projekta za izvođenje (saglasno članu 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata) i izveštaja o tehničkom pregledu (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji).
Kada je reč o sertifikatu o energetskim svojstvima objekta, ukoliko je za objekat propisana obaveza njegovog pribavljanja, neophodno ga je priložiti uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, bez obzira o kojoj kategoriji objekta je reč (kao što je u Vašem pitanju i konstatovano).