Oblast: Tehnička dokumentacija

Članom 40. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Uz zahtev se prilaže separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju. Takođe, prilaže se i dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.

Da, s obzirom da drugačije nije propisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 127. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ko sve ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije, dok su čl. 128, 128a. i 151. ovog zakona propisani uslovi koje treba da ispunjava odgovorni projektant i odgovorni izvođač radova.

Član 127.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Odgovorni projektant

Član 128.

Odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore.

Stručnim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog člana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Odgovorni projektant potvrđuje svojim potpisom i pečatom lične licence deo projekta za koji poseduje odgovarajuću licencu.

Član 128a

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

Odgovorni izvođač radova

Član 151.

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova.

Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.

Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.

Stručnim rezultatima na građenju objekta u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave može rukovoditi i lice koje ima završene specijalističke strukovne studije, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.

Građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Citiranim članom Pravilnika nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat zaštite od požara, pa ne postoji osnov da nadležni organ zahteva dostavljanje tog dokumenta.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na adaptaciji sa promenom namene, odnosno ako se navedenim radovima ne utiče na zaštitu od požara (pri čemu je u tom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, a ne o adaptaciji), nije potrebno vršiti izradu projekta za izvođenje, imajući u vidu odredbe čl.18.st.4. i 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Članom 18.st.4. ovog pravilnika propisano je da se je izrada projekta za izvođenje obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A". Dalje, stavom 6. istog člana pravilnika regulisano je da je izrada projekta za izvođenje obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

. Dokumentacija koja se dostavlja uz prijavu radova propisana je članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Nadležni organ, po prijemu prijave radova, vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 32. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi, nadležni organ bez odlaganja odbacuje prijavu i obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova, odnosno izvođenje radova. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisana mogućnost dopune/ispravke prijava radova. Ukoliko nakon odbacivanja prijave radova istekne rok važenja građevinske dozvole, podnosilac zahteva je u obavezi da ponovo sprovede postupak za izdavanje građevinske dozvole.

2. Nejsano je na šta se misli pod formulacijom „sve što je navedeno u izdatim građevinskim dozvolama”. Rok važenja građevinske dozvole određuje se u samoj građevinskoj dozvoli, a postupak prijave radova vrši se u skladu sa propisima koji su na snazi u vreme podnošenja prijave.
3. Građevinska dozvola ističe na dan koji je određen u samoj građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama važećeg Zakona, investitor jeste u obavezi da otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
4. Mogućnost produžetka važenja pravnosnažne građevinske dozvole, propisana članom 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosi se na sve vrste objekata (pa i na objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije od 10 MW i više).
5. Članom 178. tačka 6) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da objekat za koji je izdata građevinska dozvola, koji nije završen u roku sadržanom u prijavi početka građenja objekta, odnosno izvođenja radova, narediće rešenjem investitoru da u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova, a ako investitor ne završi objekat u ostavljenom roku, podneće prijavu za učinjeni prekršaj, odnosno privredni prestup. Članom 202. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne završi građenje objekta, odnosno izvođenje radova u ostavljenom roku, dok će se za isti privredni prestup kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup podnosi nadležni građevinski inspektor.

Stranica nije namenjena da davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U slučaju da je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, prilikom popunjavanja zahteva potrebno je da podnosilac zahteva označi klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Odredbe čl.17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nisu u suprotnosti sa odredbama čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni.

Članom 17.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ proverava usklađenost sa lokacijskim uslovima, dok čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definiše u kojoj meri i u kojim slučajevima su dozvoljena odstupanja od idejnog rešenja na osnovu kog su izdati lokacijski uslovi.

Radi ilustracije:

Idejnim rešenjem je predviđen nekakav položaj objekta na parceli, recimo na minimalnom rastojanju od granice parcele definisanom planom, ali se npr. usled nekih drugih ograničenja datih u nekim od uslova za projektovanje i priključenje objekat malo pomeri, ali tako da i dalje sva ograničenja iz plana budu zadovoljena (npr. objekat se udalji još metar od granice parcele, tj. na rastojanje koje je veće od minimuma propisanog planom). Prema tome, sve bi i dalje bilo u skladu sa planom, ne bi bilo promene kapaciteta priključaka, niti bilo čega što bi iziskivalo vađenje novih lokacijskih uslova, u kom slučaju je odstupanje prihvatljivo (što bi morala i tehnička kontrola da potvrdi u svom izveštaju). Nadležni organ u tom slučaju treba  (na osnovu provere usklađenosti sa lokacijskim uslovima) da proceni da li su odstupanja takva da bi iziskivala ishodovanje novih uslova za projektovanje i priključenje, kao i da li su odstupanja u okvirima dozvoljenim planom, i ne bi trebalod a zahtev za građevinsku dozvolu odbaci u navedenom slučaju.

Na ovaj način bi se izbeglo vađenje novih lokacijskih uslova koji se ni u lemu ne bi razlikovali osim u samom idejnom rešenju.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkrentom slučaju reč.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkrentim slučajevima.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Ukoliko građenje objekta u konkretnom slučaju odgovara objektu definisanom čl.2.tač.24. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.  Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Prilikom popunjavanja zahteva potrebno je da podnosilac zahteva označi klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata. Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Ukoliko je reč o složenijem objektu, koji nije regulisan čl.145. Zakona, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ovim dokumentom nadležni organ potvrdjuje prijem izjave I obaveštava građevinsku inspekciju da je  podneta izjava o završetku izgradnje temelja, kako bi nadležni građevinski inspektor izašao na teren I shodno čl. 175 st. 3 Zakona o planiranju I izgradnji, izvršio prvi obavezni inspekcijski nadzor.

U aplikaciji CEOP je greškom uneta validacija “zahtev usvojen” I ta greška će verovatno biti otklonjena u narednom periodu a do tada nadležni organ I građevinska inspekcija je dužna da poštuje propisana pravila postupanja u vezi sa izjavom o završetku izgradnje temelja.

Ukoliko po prijemu obaveštenja nadležnog organa, prilikom prvog obaveznog inspekcijskog nadzora građevinski inpektor utvrdi da temelji nisu izgradjeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola odnsono rešenje iz čl. 145 Zakona, o tome je dužan da kroz sistem   obavesti nadležni organ I dostavi odgovarajući nalaz, nakon čega nadležni organ kroz sistem obaveštava podnosioca zahteva o prijemu nalaza građevinske inspekcije.

Osim toga, u ovakvim sit uacijama, zbog odstupanja u pogledu izgrađenih temelja građevinski inspektor je dužan da postupi na odgovarajući način propisan u čl. 176 Zakona o planiranju I izgradnji.

Česti su slučajevi u praksi da ima odstupanja između geodetski snimljenog temelja I one situacije koja je sastavni deo idejnog rešenja kod izdatih Lokacijskih uslova na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola a da se stvarno ne radi o odstupanju od utvrdjene dispozicije objekta (npr. temelji su manji jer nisu prilikom geodetskog snimanja uzeti u obzir ispusti I sl. ili naknadno treba da se izvede termoizolacija I fasada ili se razlika u merama javlja zbog odredjenih neuskladjenosti izmedju građevinskih I geodetskih dozvoljenih standarda devijacije graničnih tačaka I sl.). U takvim situacijama, je sasvim izvesno da treba ponovo izvesti geodetsko merenje I dostaviti novi geodetski snimak (to građevinski inpektor u svom nalazu može i naložiti izvođaču radova), a to znači podneti I novu izjavu o završetku izgradne temelja.

Elektronski sistem CEOP ne propisuje način postupanja učesnika u postupcima objedinjene procedure već to postupanje reguliše Pravilnik o načinu sprovođenja objedinjene  procedure elektronskim putem I Zakon o planiranju I izgradnji. U slučaju nedoumica ove vrste, potrebno je primenjivati zakon i podzakonske akte.

Nadležni organ samo potvrđuje prijem izjave o završetku izgradnje temelja dok je u nadležnosti građevinskog inspektora da izvrši prvi inspekcijski nadzor I izlaskom na teren utvrdi da li su izgrađeni temelji izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola.

Izuzetno, ukoliko nadležni organ prostim uporedjivanjem podnetog geodetskog snimka sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola utvrdi da ima odstupanja,dužan je da ovu činjenicu navede u obaveštenju građevinskoj inspekciji, sve ostalo je u nadležnosti građevinskog inspektora.

Samo obaveštenje građevinskog inspektora da nema odstupanja izmedju izvedenih temelja I izdate građevinske dozvole može imati dejstvo potvrde da je sve u redu sa izgrađenim temeljima.

Za postupak u vezi izjave o završetku izgradnje temelja Zakon o planiranju I izgradnji I Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (čl. 35.) ne predviđaju donošenje nikakvog drugog akta niti je predviđeno da se u ovom postupku donosi zaključak o odbacivanju zahteva odnosno izjave.