Oblast: Tehnička dokumentacija
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Privremena betonska baza
- Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je potrebno pribaviti privremenu građevinsku dozvolu, ne unose se podaci okategoriji i klasi tog objekta.
Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.
Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.
Montažni objekat privremenog karaktera (balon hala)
- Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju objekata iz čl.146. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je obratiti se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, s obzirom na to da je članom 146. st.1. ovog zakona propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ukoliko je reč o objektima iz čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.
Članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, odnosno koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. Članom 135. stav 5. Zakona precizirano je da se u slučaju izgradnje komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu. Iz formulacije citiranog stava proizlazi da se ova odredba ne primenjuje u slučaju rekonstrukcije postojeće, već samo u slučaju izgradnje nove infrastrukture.
Članom 11. Zakona o javnoj svojini propisano je da je mreža, u smislu Zakona, nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zbir stvari, namenjenih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, kao i da je mreža kojom se obavlja privredna delatnost pružanja usluga od strane pravnih lica osnovanih od nosilaca javne svojine u javnoj svojini. Članom 14. Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Beograda odnosno na kojima grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja (“Službeni list grada Beograda” broj 63/16) regulisano je da korisnicima, odnosno nosiocima prava korišćenja na nepokretnostima Grada, saglasnost za sanaciju, adaptaciju, investiciono održavanje i rekonstrukciju nepokretnosti koje koriste, odnosno kojima upravljaju, kao i sve druge saglasnosti neophodne u upravljanju nepokretnostima, daje organizaciona jedinica nadležna za imovinsko-pravne poslove.
Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da javno preduzeće kome je povereno obavljanje neke komunalne delatnosti treba da pribavi odgovarajuću saglasnost organizacione jedinice Gradske uprave grada Beograda nadležne za imovinsko-pravne poslove, u cilju rekonstrukcije objekta koji koristi.
To određuje glavni projektant.
Članom 26.stavom 7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.
Tehnička dokumentacija se kroz Centralni informacioni sistem dostavlja u formatima i na način propisan Uputstvom o formatima elektronskim dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.
Tekstualni deo tehničke dokumentacije dostavlja se u .pdf formatu, elektronski potpisan. Grafički deo tehničke dokumentacije se dostavlja u sledećim formatima:
- .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani, ili
- .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obavezno dostavljanje i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli
Član 142.
Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.
Ne.
Potrebno je navesti kategoriju (ukupno) stambenog objekta sa rekonstruisanim delom. To znači da ukoliko je ceo objekat sa rekonstruisanim delom preko 400m2 ili P+1+Pk/Ps, da je potrebno uneti kategoriju B, i odgovarajuću klasu objekta.
Inženjerska komora Srbije, u skladu sa članom 164. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji, utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova. U okviru svojih zakonskih ovlašćenja, Inženjerska komora Srbije donela je Odluku o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije broj 1493/1-3 od 02.07.2012. godine (uz 4 izmene osnovnog teksta).
Imajući to u vidu, za sve nedoumice u vezi sa važenjem, odnosno obuhvatom inženjerskih licenci, možete se obratiti Inženjerskoj komori Srbije, koja je jedina nadležna za davanje informacija i pojašnjenja u vezi sa tim.
Pozivni centar je namenjen isključivo za davanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.
Da, bilo je potrebno uz zahtev priložiti tehničku dokumentaciju na osnovu koje se vršilo građenje. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
S obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o objektu kategorije A umesto glavnog projekta (koji se koristi kao projekat izvedenog objekta) može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi, u skladu sa čl.74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Članom 74. Navedenog pravilnika propisano je da se za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.
Postupak podnošenja zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu regulisan je članom 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Citiranim članom Pravilnika propisano je da se postupak pokreće podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz Centralni informacioni sistem. Uz zahtev se prilažu:
- separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka;
- dokaz o uplati naknade za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu, ako je ta naknada plaćena u iznosu navedenom u lokacijskim uslovima, osim ako investitor želi da tu naknadu plati tek nakon prijema konačnog obračuna, u skladu sa separatom iz projekta izvedenog objekta, što se navodi u zahtevu.
Članom 23. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. S obzirom na to da postupanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10).
Članom 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku nije predviđeno da, u slučaju kada drugostepeni organ poništi rešenje prvostepenog organa, stranka ima obavezu da iz bilo kog razloga ponovo podnese zahtev po kome je prvostepeni organ rešavao.
Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, kao i okolnosti konkretnog slučaja, mišljenja smo da je prvostepeni organ u obavezi da kontaktira službu tehničke podrške, koja je zadužena da mu omogući da posredstvom Centralnog informacionog sistema postupi u skladu sa rešenjem drugostepenog organa, pri čemu stranka nije u obavezi da preduzima bilo kakvu dodatnu aktivnost (u smislu podnošenja novog zahteva).