Oblast: Tehnička dokumentacija

Nakon digitalnog potpisivanja zahteva, nije moguće vratiti se na prethodni korak, jer je tada jedina preostala opcija "Podnesi nadležnom organu", odnosno poslednji korak. Dokaz u uplati treba priložiti pre digitalnog potpisivanja zahteva.
Zbog toga je neophodno ponoviti ceo postupak i pre digitalnog potpisivanja zahteva priložiti dokaze o uplati takse i naknada.

Članom 27. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano je da overu odštampanog primerka elektronskog dokumenta vrši javni beležnik, ali je u članu 29. stav 2. istog Zakona propisano da osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine. Shodno tome, organ opštinske uprave (u konkretnom slučaju Opštine Čukarica) ima nadležnost za overavanje odštampanog primerka rešenja o upotrebnog dozvoli izdatog u elektronskom obliku.
Shodno tome, mišljenja smo da bi predmetni zahtev trebalo proslediti organizacionoj jedinici opštinske uprave koja u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji vrši overu prepisa dokumenata, saglasno članu 56. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 33/97 i 31/01 i "Sl. glasnik RS" br. 30/10).

Potrebno je da izvođač radova podnese izjavu o završetku izrade temelja, u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje se prilažu kroz CIS. 

U skladu sa čl.34. ovo pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

1.Iz pitanja se ne može zaključiti da li se u konkretnom slučaju misli na uslove u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija ili je reč o saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Uslovi u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija

Članom 16. Uredbe o lokacijksim uslovima propisano je za koje objekte postoji obaveza pribavljanja uslova u pogledu mera zaštite od požara i ekplozija.  Član 16. Stav 2. Ove uredbe reguliše da se uslovi u pogledu mera zaštite od požara pribavljaju za objekte za koje je zakonom koji uređuje zaštitu od požara propisana obaveza davanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju, a posebno se naglašavaju uslovi koji nisu u dovoljnoj meri obrađeni propisima.

Članom 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara (ovde)  propisano je za koje objekte je propisana obaveza davanja na saglasnost na tehničku dokumentaciju.  U skladu sa čl.33. tač.8) Zakona o zaštiti od požara, područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara daju saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona od 20 i 35 kV i trafo-stanica na otvorenom snage preko 2000 kVA sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima.

Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je Zakonom o zaštiti od požara propisana obaveza davanja saglasnosti na projekat za izvođenje, potrebno je pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona ishodovati lokacijske uslove. U postupku izdavanja lokacijskih uslova, nadležni organ pribavlja navedene uslove u pogledu mera zaštite od požara propisane čl.16. Uredbe o lokacijskim uslovima.

Saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara

Zakonom o planiranju i izgradnji nije predviđeno pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite o požara na idejni projekat, odnosno na projekat za građevinsku dozvolu, već isključivo na projekat za izvođenje. Članom 123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje. Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara nije deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, a koja je propisana članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prema tome, nadležni organ ne može tražiti da investitor prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona priloži predmetnu saglasnost.

1. Članom 21. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da organ državne uprave nadležan za poslove odbrane izdaje uslove za projektovanje i priključenje za objekte koji se nalaze u blizini objekata, instalacija i uređaja koje ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojska Srbije koriste za vojne potrebe i za objekte koji su određeni kao objekti od značaja za odbranu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje odbrana i planskim dokumentom, odnosno separatom.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Prijava radova u skladu sa izdatim rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.  Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije. Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli. Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Članom 118a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se projekat za građevinsku dozvolu izrađuje za potrebe pribavljanja rešenja o građevinskoj dozvoli i obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke. Takođe, članom 129. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da projekat za građevinsku dozvolu podleže tehničkoj kontroli, o čemu se sačinjava izveštaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajućim licencama koji su obavili tehničku kontrolu pojedinačnih delova projekta, a konačni izveštaj potpisuje zastupnik vršioca tehničke kontrole projekta. Članom 135. Zakona propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, dostavi projekat za građevinsku dozvolu. Najzad, članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli lokacijski uslovi, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta. Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u skladu sa članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 24 – 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Poslovi stručnog nadzora propisani su članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji, i to:

• kontrola da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
• kontrola i provera kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti;
• kontrola i overa količina izvedenih radova;
• provera da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
• davanje uputstava izvođaču radova;
• saradnja sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i
• rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Iz odredaba citiranog člana Zakona o planiranju i izgradnji može se zaključiti da je stručni nadzor ovlašćen za vršenje kontrole da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola.

lanom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ona je propisana članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnosilac zahteva je u obavezi da podnese samo dokumentaciju koja je definisana navedenim propisima.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00339/Uputstvo-Formati-elektronskih-dokumenata-i-njihovo-dostavljanje-u-CEOP-u-dopunjeno.pdf 

U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kojoj vrsti tehničke dokumentacije je reč, od čega zavisi i način potpisivanja dokumenta kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva i dalje budete imali nedoumica u vezi sa digitalnim potpisivanjem tehničke dokumentacije (konkretno – situacionog plana), možete nam se obratiti radi dobijanja dodatnih informacija, uz preciziranje vrste tehničke dokumentacije o kojoj je reč.

Za dogradnju objekta neophodno je pribaviti rešenje o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbama citiranih propisa nije predviđeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže projekat energetske efikasnosti. U izuzetnim slučajevima, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom (što u opisanoj situaciji nije slučaj).

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.