Oblast: Tehnička dokumentacija
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Član 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata glasi:
Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata neophodnih za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi održavanja objekta.
Projektom za izvođenje se razrađuju detalji i tehnološka rešenja koji su određeni projektom za građevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.
Projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe građenja objekta i izvođenja radova i može se izrađivati i u fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom građenja, odnosno izvođenja radova.
Projekat za izvođenje je obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".
Za linijske infrastrukturne objekte pored prethodno navedenog, u projektu za izvođenje vrši se razrada detalja i tehnoloških rešenja u granicama prostora za izgradnju, određenih projektom za građevinsku dozvolu. Izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara
Projekat za izvođenje, odnosno delovi projekta za izvođenje za inženjerske objekte imaju sadržaj i obim, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući projektu za izvođenje za zgrade.
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je:
Član 126.
Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo
pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata
Ukoliko se u konkretnom slučaju vrši samo zamena krovnog pokrivača, a da se ne menja spoljni izgled objekta, kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, reč je o radovima na tekućem održavanju objekta, za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju. U drugom slučaju, ukoliko se u konkretnom slučaju vrši promena krovnog pokrivača, u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije, reč je o radovima na investicionom održavanju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Moguće je da u konkretnom slučaju ima osnova za primenu člana 29., stav 14 Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure elektronskim putem:
Ako se radi o sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji objekta iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona kojimsu predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, idejni projekat i izdato rešenje iz stava 4. ovog člana kroz CIS.
Član 113, stav 2, tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji obuhvata objekte u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekte u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekte u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekte u granicama nacionalnog parka i objekte u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima). Knez-Mihailova ulica predstavlja prostornu kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja u skladu sa Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na osnovu rešenja Zavoda br. 177/4 od 6.4. 1064. godine i Odluke objavljenje u Službenom glasniku SRS br. 14/79.
Ipak, smatramo da u konkrentom slučaju nema osnova da se za sanaciju krova zahteva i izdavanje lokacijskih uslova.
Upustvom – Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje CEOP istaknuto je da se svi dokumenti dostavljaju isključivo u .pdf formatu elektronski potpisani, osim grafičkog dela tehničke dokumenticje, koji se dostavlja i u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji se ne potpisuju elektronskim potpisom. Izuzetno, ako se grafički deo tehničke dokumentacije dostavlja u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu koji je elektronski potpisan, takva dokumentacija ispunjava propisanu formu elektronskog dokumenta, pa nema potrebe da se dostavlja i u .pdf formatu.
Podnosilac zahteva uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte kategorije A i za objekte izgrađene, odnosno radove izvođene na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, podnosilac zahteva može umesto izveštaja komisije za tehnički pregled podneti dokumentaciju propisanu čl.5. st.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.
Shodno Uputstvu – Formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje CEOP-u, grafički deo tehničke dokumentacije se može dostavljati u .pdf formatu i u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji ne mora biti elektronski potpisan. Izuzetno, ako se grafički deo tehničke dokumentacije dostavlja u .dwg ili .dwf (.dwfx) formatu, koji je elektronski potpisan, takva dokumentacija ispunjava propisanu formu elektronskog dokumenta i takav dokument se ne mora dostavljati i u .pdf formatu. Na osnovu raspoloživih podataka ne možemo odgovoriti na pitanje zbog čega obrađivač ne može da otvori grafički deo tehničke dokumentacije koji je poslat u .dwfx formatu.
Poštovani, smatramo da se u konkretnom slučaju objekat može klasifikovati kao
Lokalni vodovodi, parovodi i toplovodi/Parovodi i toplovodi/Lokalni cevovodi za toplu vodu,
paru ili kompromovani vazduh (cevi van zgrada)/222230 G
Članom 57, stav 6. Propisano je da lokacijski uslovi obavezno sadrže i bruto razvijenu građevinsku površinu. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje , u skladu sa članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Istim Pravilnikom, članom 17. Stav 2 je propisano da po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležni organ proverava i da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Usklađenost podataka navedenih u izvodu iz projekta sa lokacijskim uslovima predstavlja formalni uslov čije neispunjavanje za posledicu ima odbacivanje zahteva.
Članom 126. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je:
Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo
nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.
Članom 13. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je:
Vrste tehničke dokumentacije su:
1) generalni projekat (GNP);
2) idejno rešenje (IDR);
3) idejni projekat (IDP);
4) projekat za građevinsku dozvolu (PGD);
5) projekat za izvođenje (PZI);
6) projekat izvedenog objekta (PIO)
Iz citiranih odredbi sledi da projekat izvedenog objekta iz čl.133. Zakona može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje poseduje odgovarajuću licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarastva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
Kao što je u Vašem pitanju ispravno konstatovano, članom 11. stav 2. Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 26/08, 13/10 i 23/15) propisano je da kvalifikovani elektronski sertifikat opciono sadrži podatak o JMBG-u korisnika.
Imajući to u vidu, korisnici kvalifikovanih elektronskih sertifikata imaju pravo da se prilikom podnošenja zahteva za njihovo izdavanje opredele da li će njihov sertifikat sadržati podatke o JMBG-u ili ne, a sertifikaciona tela su u obavezi da u tom smislu postupe u skladu sa zahtevom. Pritom, sertifikaciono telo je dužno da korisniku jasno stavi do znanja da li će sertifikat sadržati JMBG, saglasno članu 11. stav 3. Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.
Međutim, u stavu 4. člana 11. citiranog Pravilnika propisano je da sertifikati koji se koriste u opštenju organa, opštenju organa i stranaka, dostavljanju i izradi odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom, treba da sadrže JMBG, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Nijednim posebnim propisom nije određeno da sertifikati koji se koriste u objedinjenoj proceduri ne moraju sadržati JMBG. Imajući to u vidu, sertifikat koji ne sadrži podatak o JMBG-u korisnika nije podoban za upotrebu u postupku objedinjene procedure, iako je validan u smislu odredaba Zakona o elektronskom potpisu i Pravilnika o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.
Preduslov za korišćenje sertifikata koji ne sadrži podatak o JMBG-u u postupku objedinjene procedure je da takva mogućnost eventualno bude predviđena posebnim propisom.
Napominjemo da je namena Pozivnog centra davanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, dok se sva dokumentacija u postupku objedinjene procedure dostavlja posredstvom Centralnog informacionog sistema (CEOP), koja se vodi u okviru Agencije za privredne registre.
Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:
U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.
Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova obavezno elektronski potpisuju odgovorno lice investitora, odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora) i odgovorno lica izvođača radova.
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine, glavni projekat kao pojam je ukinut, a iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti na koji deo tehničke dokumentacije ste mislili pod formulacijom „glavni projekat“. Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.