Oblast: Tehnička dokumentacija
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Kao što ste i konstatovali u Vašem pitanju, članom 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika vrši na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Istim članom Zakona propisano je da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, pri čemu se uz zahtev podnosi i dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima.
Članom 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo, dok tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:
1) pravni i planski osnov;
2) potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;
3) saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.
Članom 86. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da izradom elaborata geodetskih radova rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom, dok član 87. Pravilnika reguliše da vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.
Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja proizlazi da izradu (odnosno rukovođenje izradom) elaborata geodetskih radova vrši odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom. Uloga nadležnog organa svodi se na davanje saglasnosti, u fazi izrade elaborata geodetskih radova, da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu (odnosno u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, ukoliko planski dokument nije donet).
Shodno svemu navedenom, mišljenja smo da nadležni organ nema pravo da vrši naplatu davanja saglasnosti da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu u iznosu koji je cenovnikom usluga utvrđen za izradu projekta preparcelacije, jer se u postupku spajanja susednih katastarskih parcela istog vlasnika ni ne vrši izrada te vrste urbanističko - tehničkog dokumenta. Osim toga, izradom elaborata geodetskih radova može da rukovodi bilo koji odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajućom licencom.
Ukoliko smatrate da neka od jedinica lokalne samouprave ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je prema članu 172. stav 1. Zakona nadležno za vršenje nadzora nad izvršavanjem njegovih odredaba i propisa donetih na osnovu Zakona.
U konkretnom slučaju tehnička kontrola koju je izvršilo pravno lice čiji je zakonski zastupnik (direktor) lice koje je istovremeno i odgovorni projektant, izvršena je u suprotnosti sa članom 129 st. 3 Zakona o planiranju i izgradnji.
Očigledno je da se radi o jednom istom fizičkom licu koje svojim potpisom izrađuje i overava tehničku dokumentaciju i istovremeno vrši proveru iste tehničke dokumentacije u smislu člana 129. st. 3 Zakona o planiranju i izgradnji.
Zahtev za izdavanje lokacijskih uslova elektronski potpisuje podnosilac zahteva. Dokumenta koja se u sistem prilažu prilikom podnošenja zahteva, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu potpisana kvalifikovanim elektornskim potpisom od strane lica koje podnosi zahtev (zakonski zastupnik ili punomoćnik), osim tehničke dokumentacije.
Tehničku dokumentaciju (idejno rešenje) overavaju i potpisuju lica koja su vršila izradu tehničke dokumentacije, u svemu prema Uputstvu o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.
Ne, potrebno je navesti kategoriju kompletnog stambenog objekta, čiji je deo stambena jedinica, u svemu prema Pravilniku o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.
Glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati idejni projekat u konkretnom slučaju, u skladu sa čl.26.st.7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno prilikom izrade lokacijskih uslova u odnosu na rekonstrukciju delova derivacionog kanala koji prolazi ispod državnog puta II reda, uputiti investitora da pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje planiranih radova na postojećoj MHE i pratećim objektima, pribavi od upravljača državnog puta II reda – JP Putevi Srbije odnosno ako je deo tog javnog poveren kao gradska saobraćajnica na upravljanje upravljaču puteva čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, saglasnost za izvođenje radova na rekonstrukciji derivacionog kanala u onim delovima koji prolaze ispod tog javnog puta.
Nadležni organ opštinske uprave ne može izdavati lokacijske uslove za rekonstrukciju javnih puteva kojima upravlja JP Putevi Srbije, tako da idejni projekat u ovom slučaju ne može obuhvatati i radove na rekonstrukciji državnog puta II reda.
U smislu člana 4. st. 1 tač. 1 Pravilnika o tehničkim zahtevima bezbednosti požara spoljnih zidova zgrada, spoljni zid zgrade je svaka noseća ili nenoseća zidna konstrukcija koja deli prostor unutar zgrade od spoljnjeg okruženja i ne odnosi se na krovne ravni.
Kategorizacija objekata u članu 5 ovog Pravilnika izvršena je za potrebe utvrđivanja tehničkih zahteva bezbednosti od požara i ne radi se o klasifikaciji objekata izvršenoj za potrebe izgradnje objekata po Pravilniku o klasifikaciji objekata.
Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine) propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. U stavu 10. navedenog člana propisano je da se ispravka greške u lokacijskim uslovima i drugim aktima koje donosi nadležni organ, kao i u uslovima za projektovanje i priključenje, vrši zaključkom sastavljenim u skladu sa stavom 2. istog člana, koji se donosi po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje uređuju ispravljanje grešaka u rešenju.
Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, zahtev za ispravku tehničke greške u upotrebnoj dozvoli može se podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema (CIS), u formi elektronskog dokumenta u pdf formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Kvalifikovane elektronske sertifikate, koji su neophodni za elektronsko potpisivanje dokumenta, u Republici Srbiji izdaje šest sertifikacionih tela, pri čemu je izdavanje sertifikata MUP-a besplatno, dok se za ostale sertifikate plaća naknada. Više o izdavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata možete pronaći ovde.
Ukoliko ne želite da pribavite kvalifikovani elektronski sertifikat, možete ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (u papirnoj formi) da u Vaše ime podnese zahtev u elektronskoj formi za ispravku tehničke greške u predmetnoj upotrebnoj dozvoli.
Ukoliko je posle izvođenja radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor, objekat postojećim priključcima već priključen na postojeće podzemne instalacije i ukoliko su te instalacije geodetski snimljene u ranijem periodu, tada uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole nije neophodno dostaviti Elaborat podzemnih instalacija već samo kopiju plana podzemnih instalacija koju izdaje Republički geodetski zavod radi dokazivanja te činjenice.
Ukoliko međutim postojeće podzemne instalcije nikada nisu geodetski snimljene, što je veoma čest slučaj danas u našoj zemlji, mišljenja smo da je uz zahtev za upotrebnu dozvolu potrebno dostaviti i Elaborat podzemnih instalacija.
Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012 od 20.7.2012. ) predviđeno je da sertifikat o energetskim svojstvima zgrade . energetski pasoš može izdavati ovlašćena organizacija odnosno privredno društvo – pravno lice lice koje poseduje rešenje o ispunjenosti uslova (licencu) za izdavanje energetskog pasoša.
Iako to nije izričito propisano navedenim Pravilnikom, mišljenja smo da pravno lice koje je izradilo tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta (u koju spada i Elaborat energetske efikasnosti) analognom primenom člana 127 Zakona o planiranju i izgradnji ne može istovremeno izdavati i sertifikat o energetskim svojstvima izgrađene zgrade.
Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (Sl. Glasnik RS br 58/2012, 74/2015 i 82/2015) bliže reguliše način i uslove projektovanja ovih objekata koji po Pravilniku o klasifikaciji objekata (Sl. Glasnik Rs br. -) pripadaju klasi 1122 – Stambene zgrade sa tri ili više stanova (član 1a st. 1 tog Pravilnika).
Član 1a st. 2 istog Pravilnika određuje da se na objekte kategorije „A“ koji su po Pravilniku o klasifikaciji objekata svrstani u klasu 1122, ne primenjuju odredbe tog Pravilnika koji se tiču uslova i normativa za projektovanje stambenih zgrada (parkiranje, uslovi zaštite stambenih zgrada i stanova i sl.) iz razloga što se radi o tzv. nezahtevnim objektima.
Od volje samog investitora i predloga odgovornog projektanta zavisi da li će se ili neće izvoditi geomehanička ispitivanja tla i uz tehničku dokumentaciju za građevinsku dozvolu za klasu objekta „A“ dostavljati Elaborat geomehanike ili izjava o prethodnom ispitivanju nosivosti tla.