Oblast: Tehnička dokumentacija

Karakteristične visinske kote u grafičkoj dokumentaciji jesu neophodan podatak za utvrđivanje lokacijskih uslova. Samim tim, konstatovanje nadležnog organa da ovi podaci nedostaju ne smatra se upuštanjem u ocenu tehničke dokumentacije. 

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži za potrebe izdavanja lokacijskih uslova.

Član 40.

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za zgrade sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan sa položajem objekta na lokaciji, prikazanim gabaritom, dimenzijama, karakterističnim visinskim kotama, udaljenosti od susednih parcela i susednih objekata (1:1000-1:200);

2) osnove, karakteristične preseke i izglede objekta (1:500-1:100).

Grafička dokumentacija idejnog rešenja za linijske infrastrukturne objekte sadrži grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:

1) situacioni plan i podužni profil trase, sa prikazom karakterističnih prelomnih tačaka trase (1:25000- 1:2500);

2) generalne dispozicije većih objekata;

3) karakteristične poprečni profile (1:100-1:25).

Grafički prilozi idejnog rešenja se, po pravilu, izrađuju u razmeri koja je navedena u zagradama, odnosno u drugoj prigodnoj razmeri koja omogućava pregledan prikaz, u zavisnosti od klase i namene objekta.

Grafički prilozi idejnog rešenja se izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži za potrebe izdavanja lokacijskih uslova.

U konkretnom slučaju nadležni organ je postupio ispravno imajući u vidu da su podaci o karakterističnim visinskim kotama u idejnom rešenju neophodni za utvrđivanje lokacijskih uslova.

Članom 40. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisani su obavezni podaci koje grafička dokumentacija idejnog rešenja mora da sadrži, uključujući i karakteristične visinske kote objekta.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole regulisan je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članovima 42 – 47. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Na osnovu odredaba citiranih propisa, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilažu se:

• projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
• dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada i naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
• sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
• elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
• elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Za objekte kategorije „A“ ne postoji obaveza prilaganja sertifikata o energetskim svojstvima objekta, kao ni izveštaja komisije za tehnički pregled (saglasno članu 5. stav 1. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji), dok ostali propisani dokazi moraju biti priloženi. Umesto izveštaja o tehničkom pregledu, za objekte kategorije „A“, uz zahtev za upotrebnu dozvolu investitor dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole investitor ni u kom slučaju ne prilaže izvod iz katastra nepokretnosti (kopiju plana).

Nakon izdavanja upotrebne dozvole, u roku od pet radnih dana po njenoj pravnosnažnosti, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Na osnovu te dokumentacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li želite da podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat radi ispunjenja zakonskih uslova za otpočinjanje korišćenja objekta (u smislu člana 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji) ili iz nekog drugog razloga.

Ne ulazeći u analizu načina na koji je Služba za katastar nepokretnosti izvršila upis objekta u svoju evidenciju bez prethodno izdate upotrebne dozvole, konstatujemo da u konkretnom slučaju nije neophodno pribaviti upotrebnu dozvolu radi evidentiranja predmetnog objekta u katastar nepokretnosti i upisa prava svojine na njemu, jer je to, kako je konstatovano u Vašem pitanju, već učinjeno. U tom smislu, upućujemo Vas na sledeće odredbe Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13 15/15 i 96/15):

Član 60.

Svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

U slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu se steći i pre upisa u katastar nepokretnosti, a upisom proizvode pravno dejstvo prema trećim licima (deklarativnost upisa).

U katastar nepokretnosti mogu se upisati i određena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti trećim licima.

Načelo pouzdanja

Član 63.

Podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

Nadležni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja može na zahtev i o trošku zainteresovanog lica, tom licu izdati u papirnom obliku prepis dokumenta koji je u okviru objedinjene procedure izdao u elektronskoj formi, ali se takav prepis ne može dalje koristiti u objedinjenoj proceduri.

Potrebno je vršiti izradu elaborata zaštite od požara u konkretnom slučaju, s obzirom na to da je reč o rekonstrukciji objekta iz čl.33. Zakona o zaštite od požara (ovde).

Za objekte za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita od požara propisana m era obavezne zaštite od požara (čl.33.i 34. Zakona o zaštiti od požara), sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta jeste i elaborat o zaštiti od požara, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl. 33.tač.15) Zaštite od požara, područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara daju saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju hidroelektrana i hidroelektrana sa pripadajućom branom snage do 10 MW, termoelektrana snage do 10 MW i termoelektrana-toplana električne snage do 10 MW i dalekovoda i trafostanica napona do 110 kV.

Članom 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola. Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda... („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/15 i 29/16) propisano je da tehnički pregled obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Članom 5. Pravilnika regulisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju, pri čemu se potrebnom dokumentacijom, bez koje se ne može izvršiti tehnički pregled, između ostalog smatraju pojedinačni sertifikati kojima se dokazuje kvalitet ugrađenog materijala i opreme.

Članom 4. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 36/09) propisano je da se tehnički zahtevi za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehničkog propisa na srpski standard, odnosno tehničku specifikaciju. Članom 5. istog Zakona regulisano je da je tehnički propis svaki propis, kojim se, za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda uređuju, između ostalog, tehnički zahtevi koje mora da ispunjava proizvod koji se isporučuje, kao i postupci ocenjivanja usaglašenosti. Članom 6. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti propisano je da tehnički propis priprema i donosi ministarstvo u okviru svog delokruga, dok je u članu 10. Zakona definisano da se tehničkim propisom utvrđuje način ocenjivanja usaglašenosti koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.

Članom 26. Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 98/09) propisano je da je sertifikat je isprava kojom imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa. U stavu 2. tačka 9. istog člana je propisano je da sertifikat sadrži rok važenja, ako je to primenljivo.

Članom 201. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da Vlada Republike Srbije bliže uređuje tehničke propise o kvalitetu građevinskih proizvoda.

Imajući u vidu napred navedeno, trebalo bi utvrditi da li u konkretnom slučaju postoji sertifikat kojim je konstatovana ispunjenost tehničkih zahteva utvrđena tehničkim propisom za konkretnu oblast. Ukoliko takav sertifikat postoji, on je i dalje validan pod uslovom da njegova važnost nije ograničena rokom, odnosno ukoliko nije istekao rok važnosti sertifikata. U suprotnom, trebalo bi sprovesti postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, odnosno grupe proizvoda, u skladu sa odredbama tehničkog propisa koji reguliše predmetnu materiju.    

Članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Članom 129. stav 2. Zakona propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.

Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, nedvosmisleno proizlazi da nosilac izrade tehničke dokumentacije, kao i tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu može biti  privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ali ne i fizičko lice – odgovorni projektant.

Članom 129. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da bi tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu moglo da vrši privredno društvo ili drugo pravno lice čije odgovorno lice je glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu (a ujedno i odgovorni projektant projekta arhitekture i projekta konstrukcije), pod uslovom da poslove tehničke kontrole vrše odgovorni projektanti koji nisu učestvovali u uzradi projekta za građevinsku dozvolu. Pritom, iako u Zakonu nije eksplicitno navedeno, smatramo da jedno privredno društvo ili drugo pravno lice ne može istovremeno biti nosilac izrade projekta za građevinsku dozvolu i tehničke kontrole tog projekta, bez obzira na to kom odgovornom projektantu bi bilo povereno vršenje tehničke kontrole projekta (ili dela projekta).

Kada je reč o vršenju tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu od strane odgovornog projektanta koji je izradio elaborat energetske efikasnosti, mišljenja smo da takvo postupanje ne bi bilo u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da je članom 129. stav 3. Zakona propisano da da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, bez preciziranja o kom delu projekta je reč (a imajući u vidu odredbe člana 2. tačka 20. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, kojima je regulisano da je elaborat energetske efikasnosti sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole).

U skladu sa čl. 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Geodetski snimak izvedenog objekta na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi izrađuje u skladu sa pravilima geodetske struke i propisima kojima se uređuju poslovi državnog premera i katastra.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Uputstva o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP (ovde) saobraćaja i infrastrukture, koje ima za cilj pojašnjenje načina kreiranja dokumentacije koja se dostavlja u objedinjenoj proceduri.

U slučaju da učesnici u objedinjenoj proceduri ne postupaju u skladu sa odredbama ovog upustva, koje je donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da se obratite ovom ministarstvu, koje vrši nadzor nad primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172. Zakona.