Oblast: Tehnička dokumentacija

Investiciono održavanje objekta vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju radova u slučaju investicionog održavanja objekta ne prilaže se idejni projekat, već tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl.145.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave  u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta ne prilaže se arhivski projekat, odnosno snimak postojećeg stanja, u skladu sa čl.26.st.9. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

U skladu sa čl.26.st.9. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde),u slučaju dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije postojećeg objekta ili u slučaju promene namene, tehnička dokumentacija sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.

Da, broj funkcionalnih jedinica navedenih u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu mora biti u skladu sa lokacijskim uslovima.

Odstupanje u projektu za građevinsku dozvolu u odnosu na idejno rešenje je moguće, ali nije moguće odstupanje u broju funkcionalnih jedinica, kao ni u onim elementima iz idejnog rešenja koji su bitni za utvrđivanje lokacijskih uslova.

U ovoj fazi postupka nadležni organ proverava da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, pri čemu se proverava usklađenost sa idejnim rešenjem samo u pogledu elemenata bitnih za utvrđivanje lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje (namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

U konkretnom slučaju možete podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova, pri čemu nadležni organ pribavlja samo one uslove za projektovanje i priključenje koji nisu u skladu sa traženom izmenom.

Ne, za projekte koji se ne nalaze na Listi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu nije potrebno dostaviti odluku (da nije potrebna izrada studije).

Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja podnosi se samo za projekte za koje se može zahtevati procena uticaja, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nosilac projekta za koji se može zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu.

Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu propisana je lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene objekta vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz projekat za građevinsku dozvolu prilažu se sledeći elaborati:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen uskladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštiteod požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu, za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o dogradnji objekta za koju se izdaje građevinska dozvola, u skladu sa čl. 53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, u konkretnom slučaju izvođenja radova na dogradnji objekta vrši se izrada projekta za izvođenje, osim ukoliko je reč o objektu kategorije "A", u skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za izvođenje je obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Napominjemo da se rešenjem o građevinskoj dozvoli može, pored odobrenja izgradnje objekta za koji je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odobriti i izvođenje radova, odnosno promena namene iz čl.145. Zakona  (s obzirom na to da je reč o jednostavnijim objektima od onih za koje se ishoduje građevinska dozvola). To znači da u konkretnom slučaju nije obavezno podnositi dva zahteva - zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava promena namene i zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, već se u konkretnom slučaju može podneti samo zahtev za izdavanje građevinske dozvole.  

Da, ukoliko investitor ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnosilac zahteva može biti fizičko lice koje je istovremeno i investitor, zakonski zastupnik pravnog lica investitora (direktor ili vlasnik), ovlašćeno lice investitora (lice upisano u APR, zaposleni kojeg ovlasti zakonski zastupnik) ili punomoćnik (projektant, advokat ili treće fizičko lice).

Ne, nije moguće izvršiti „preuzimanje potpisa“.  Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost.

Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

Ukoliko elektronski dokument sadrži numeričku, tekstualnu i grafičku dokumentaciju, ovaj dokument potpisuju na prvoj strani sva lica koja su vršila izradu numeričke, tekstualne i grafičke dokumentacije, u skladu sa sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Ne, vrši se izrada jedne glavne sveske. 

U skladu sa čl.35. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), glavnu svesku idejnog rešenja čini samo osnovni sadržaj iz Priloga 1 ovog pravilnika. 

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

U skladu sa čl.144. Zakona, posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom);

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenju radova iz čl.145. Zakona.

Projekat za izvođenje

Da, za izgradnju inženjerskog objekta vrši se izrada projekta za izvođenje.

U skladu sa čl. 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata:

1.5. Projekat za izvođenje (PZI)

Član 18.

Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata neophodnih za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi održavanja objekta.

Projektom za izvođenje se razrađuju detalji i tehnološka rešenja koji su određeni projektom za građevinsku dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe građenja objekta i izvođenja radova i može se izrađivati i u fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom građenja, odnosno izvođenja radova.

Projekat za izvođenje je obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".

Za linijske infrastrukturne objekte pored prethodno navedenog, u projektu za izvođenje vrši se razrada detalja i tehnoloških rešenja u granicama prostora za izgradnju, određenih projektom za građevinsku dozvolu.

Izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. (član 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara.

Saglasnost

Ne, nije potrebno pribavljati saglasnost na projekat za građevinsku dozvolu .

U skladu sa Zakonom i planiranju i izgradnji, u postupku objedinjene procedure, obavezno je pribaviti samo sledeće saglasnosti:

• Pre prijave radova – saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije ukoliko te obaveze nema;
• Do pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno do tehničkog pregleda objekta – saglasnost na projekat za izvođenje u pogledu mera zaštite od požara, ako je ta obaveza utvrđena zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.

Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) ZPI za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvođenje nadležnom organu, najkasnije pre otpočinjanja izvođenja radova, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.70.st.2. Pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

U skladu sa čl.72.st.2. Pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Iz projekata izvedenog objekta se moraju jasno videti sva eventualna odstupanja izvedenih radova od projekta za izvođenje.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.