Oblast: Tehnička dokumentacija

Forma i elektronsko potpisivanje tehničke dokumentacije regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u .pdf formatu i elektronski se potpisuje, i to u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

U slučaju da se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, svaki elektronski dokument (kao grafički deo tehničke dokumentacije) elektronski se potpisuje samo na jednom odgovarajućem mestu. Ukoliko se tehnička dokumentacija priprema kao više posebnih elektronskih dokumenata, svaki od dokumenata se elektronski potpisuje po jednom.

Nadležni organi koji su izdali određene akte (u konkretnom slučaju građevinsku dozvolu) dužni su da čuvaju primerke tih akata, što podrazumeva i primerak tehničke dokumentacije na osnovu koje je predmetna dozvola izdata, u roku koji je propisan Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 44/93).

Ukoliko je rok čuvanja predmetnih dozvola istekao, primerak dozvole (sa tehničkom dokumentacijom) možete potražiti u istorijskom arhivu opštine/grada.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Citiranim članom Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 59. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (kojim su regulisana pitanja u vezi sa separatom izmena projekta za građevinsku dozvolu), nije propisano ograničenje u pogledu lica koja mogu biti autori separata projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Imajući to u vidu, mišljenja smo da odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije propisana zabrana da separat izmena projekta za građevinsku dozvolu izradi projektant koji nije izradio prvobitni projekat za građevinsku dozvolu, pod uslovom da ispunjava propisane uslove da bude projektant predmetnog projekta.  

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor u obavezi da obezbedi stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. U stavu 4. istog člana propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova za koje je izdata građevinska dozvola, investitor je u obavezi da obezbedi stručni nadzor, pri čemu u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. Izuzetak od ovog pravila propisan je članom 4. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da se obaveza određivanja stručnog nadzora u toku građenja ne primenjuju se na objekte kategorije "A", kao i na sledeće objekte:

1. klasa 122011: poslovne zgrade, do 400 m² i P+2;
2. klasa 123001: zgrade za trgovinu na veliko i malo, do 400 m² i P+1;
3. klasa 125101: radionice površine do 400 m²;
4. klasa 125221: specijalizovana skladišta, zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili pregradama do 1.500 m² i P+1;
5. zidane ograde i pomoćne objekte koji nisu posebno navedeni u podzakonskom aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, vlasnik objekta na kome je planirano izvođenje radova je aktivno legitimisan, odnosno ovlašćen da podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje predmetnih radova i navodi se kao njihov investitor.

Saglasno Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, glavnu svesku tehničke dokumentacije, u formatu elektronskog dokumenta, potpisuju odgovorno lice projektanta i glavni projektant. Imajući u vidu činjenicu da je reč o jedinstvenom elektronskom dokumentu, dovoljno je izvršiti elektronsko potpisivanje jednom (na jednom mestu).  

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kom rešenju je reč.

Članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je ograničenje u pogledu dobijanja saglasnosti na tehnički dokument za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost, odnosno propisano je da se saglasnost na projekat za izvođenje pribavlja pre izdavanja upotrebne dozvole.

Članom 17. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni. U stavu 3. istog člana regulisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukoliko povećanje broja pomoćnih objekata za potrebe izvođenja radova nije u suprotnosti sa uslovima za projektovanje i priključenje iz lokacijskih uslova, mišljenja smo da se predmetna izmena može smatrati razradom projekta za građevinsku dozvolu.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Shodno tome, za izvođenje radova navedenih pod brojem 1, 4 i 5, neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, a uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole projekat za građevinsku dozvolu.

Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Shodno tome, za izvođenje  radova navedenih pod brojem 2, 3 i 6, neophodno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova prilaže se idejni projekat.

Po podnošenju zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ izdaje lokacijske uslove u roku od pet dana od dana prijema zahteva, ukoliko se mogu utvrditi uvidom u planski dokument. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Shodno tome, podnosilac zahteva ne pribavlja uslove za projektovanje i priključenje samostalno, već to u njegovo ime i za njegov račun vrši nadležni organ, po službenoj dužnosti.