Oblast: Tehnička dokumentacija

Članom 129. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom. Članom 126. stav 1. Zakona regulisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, preduzetnik koji je upisan u registar privrednih subjekata može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (pa samim tim i da vrši tehničku kontrolu), pod uslovima propisanim Zakonom.

Izuzetak od ovog pravila odnosi se na objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. Za izgradnju tih objekata, tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

U skladu sa članom 52. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, broj članova, način rada, sastav i druga pitanja od značaja za rad Komisije za planove jedinice lokalne samouprave regulisana su Pravilnikom o uslovima i načinu rada Komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, Komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i Komisije za planove jedinice lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/2015).

Odredbama navedenog Pravilnika nije propisano ograničenje, odnosno zabrana za članove Komisije za planove po pitanju izrade projekata parcelacije, odnosno preparcelacije.

Članom 130. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti organu koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju predmetnog objekta, radi dobijanja primerka tehničke dokumentacije.

Napominjemo da obaveza postupanja u skladu sa citiranom odredbom Zakona postoji od dana njenog stupanja na snagu, pri čemu se iz Vašeg pitanja ne može zaključiti kada je predmetni objekat izgrađen, odnosno da li je citirana odredba Zakona tada bila na snazi.

Ukoliko nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole iz bilo kog razloga ne raspolaže tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je  predmetni objekat izgrađen, eventualno se možete obratiti arhivu grada radi dobijanja primerka tehničke dokumentacije.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Iz citirane formulacije proizlazi da izgradnja glavnog stambenog, poslovnog ili objekta javne namene nije uslov za izgradnju pomoćnog objekta.

Izgradnja pomoćnog objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Izuzetno od navedenog pravila, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

U skladu sa članom 11. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/2015), građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija). Odredbama Pravilnika nije propisan način izrade građevinskog dnevnika, već njegova forma, sadržina i način vođenja.

Članom 3. stav 2. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige propisano je da podatke koji se unose u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik overava svojim potpisom i pečatom odgovorni izvođač radova, dok je u članu 4. stav 3. Pravilnika propisano da se upis podataka u knjigu inspekcije i građevinski dnevnik vrši hemijskom olovkom.  Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige jasno proizlazi da nije omogućeno vođenje građevinskog dnevnika u formi elektronskog dokumenta.

1. Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Saglasno članu 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu i izdaju se za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Izuzetno od ovog pravila, u skladu sa članom 53a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Članom 42. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko je do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole u katastru nepokretnosti sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nesporno proizlazi da je za izgradnju pomoćnog objekta za koju su izdati lokacijski uslovi, pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole neophodno izvršiti spajanje više katastarskih parcela (ukoliko su lokacijski uslovi izdati za više katastarskih parcela) i priložiti dokaz o izvšenoj promeni u katastru nepokretnosti. Mišljenja smo da ova obaveza postoji i u slučaju podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole za izgradnju pomoćnih objekata za koje nisu izdati lokacijski uslovi, a imajući u vidu formulaciju iz člana 42. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

2. Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je jedini uslov za izdavanje potvrda ispunjenost uslova propisanih Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, te da nije propisana zabrana da predmetnu potvrdu izda projektant koji je učestvovao u izradi projekta za građevinsku dozvolu.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova za izgradnju objekta iz člana 2. tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji sprovodi se na osnovu odgovarajućeg zahteva za izgradnju predmetnog objekta (i prateće tehničke dokumentacije), nezavisno od eventualnog izdavanja građevinske dozvole za glavni objekat koji može biti sagrađen na istoj parceli. 

Članom 128a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta. Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom.

Citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije uslovljeno da glavni projektant mora biti odgovorni projektant nekog od delova projekta, već samo da ispunjava  uslove za odgovornog projektanta propisane Zakonom.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 126. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre ima mogućnost da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, bez ispunjavanja dodatnih uslova.

Napominjemo da su Zakonom o planiranju i izgradnji (član 128) propisani posebni uslovi koje mora da ispunjava odgovorni projektant.