Oblast: Građevinska dozvola

Pozivni centar je namenjen za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Informaciju u vezi sa mogućnošću dobijanja primerka građevinske dozvole koja je izdata u skladu sa ranije važećim propisima možete potražiti od organa koji je izdao predmetnu dozvolu.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Shodno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se zahtev za izmenu građevinske dozvole odnosi isključivo na povećanje površine skladišnog prostora, nema osnova da se za taj prostor obračunava doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta (pod uslovom da nije reč o delu podzemne etaže koje se koristi za komercijalne delatnosti).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.

Pravo zakupa na zemljištu u privatnoj svojini predviđeno je kao mogući način rešavanja imovinsko-pravnih odnosa samo u članu 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da se za objekte iz člana 69. stav 1. i 2. Zakona, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima.

Imajući u vidu činjenicu da objekat koji ste opisali u Vašem pitanju nije obuhvaćen formulacijom iz člana 69. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkretnom slučaju nije moguće podneti ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana regulisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.

Pravo zakupa na zemljištu u privatnoj svojini predviđeno je kao mogući način rešavanja imovinsko-pravnih odnosa samo u članu 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da se za objekte iz člana 69. stav 1. i 2. Zakona, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima.

Imajući u vidu činjenicu da objekat koji ste opisali u Vašem pitanju nije obuhvaćen formulacijom iz člana 69. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkretnom slučaju nije moguće podneti ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu.

Članom 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola. Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine (po isteku pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola), ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Postupak legalizacije nelegalno izgrađenih saobraćajnica ne može biti osnov za produžetak važenja građevinske dozvole.

U slučaju da rok važenja građevinske dozvole istekne, investitor je u obavezi da ponovo podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Saglasno članu 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole, može se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Shodno tome, za takvu vrstu objekta neophodno je pribaviti upotrebnu dozvolu.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje, saglasno članu 10. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ako se lokacijski uslovi ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlašćenja, koji u skladu sa Zakonom i posebnim propisom utvrđuju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova. Imalac javnih ovlašćenja je dužan da postupi po tom zahtevu, u roku od 15 dana od dana prijema, a za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. U ovu grupu spadaju objekti u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine). Nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja uslova za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, u skladu sa članom 12. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Nakon pribavljanja lokacijskih uslova, podnosilac zahteva se može obratiti nadležnom organu radi izdavanja građevinske dozvole. Članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje rešenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija).

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu).

Izvođenje radova na dogradnji vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Izgradnja pomoćnog objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Činjenica da je na parceli ranije postojao objekat koji je u međuvremenu srušen, nema uticaja na obavezu pribavljanja građevinske dozvole za izgradnju novog objekta.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. Nadležni organ u skladu sa stavom 1. člana 8đ Zakona proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko su svi navedeni uslovi ispunjeni, nadležni organ je u obavezi da izda građevinsku dozvolu u roku propisanom Zakonom i ne postoji osnov po kome bi nadležni organ mogao da odbije izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana obaveza građevinskog inspektora da primerak rešenje kojim se naređuje obustava radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela dostavi nadležnom organu. Takođe, Zakonom nije propisana ni obaveza građevinskog inspektora da po prijemu primerka rešenja o građevinskoj dozvoli obavesti nadležni organ o činjenici da je na predmetnoj lokaciji već izgrađen objekat, već je građevinski inspektor u takvoj situaciji dužan da postupa u skladu sa odredbama Zakona koji regulišu njegovo postupanje (član 175. i 176. Zakona o planiranju i izgradnji).

Poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, u slučaju nastupanja Zakonom propisanih uslova, vrši se u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016).