Oblast: Građevinska dozvola

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju montažnog pomoćnog ili ekonomskog objekta, potrebno je ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koej izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U koliko u konkretnom slučaju nije reč o građenju pomoćnog ili ekonsmkog objekta u skladu sa čl.145. Zakona, potrebno je pribaviti lokacijske uslove,  a zatim i građevinsku dozvolu.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Kada je reč o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa u cilju izvođenja predmetnih radova, članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica. Shodno navedenoj odredbi Zakona, u cilju izgradnje priključka na kanalizacioni mrežu koji prolazi ispod zemljišta u javnoj nameni, neophodno je pribaviti saglasnost vlasnika tog zemljišta.

Za izgradnju stambenog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele niti je neophodno uvek dostavljati potvrdu o formiranju građevinske parcele. Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli (ili više katastarskih parcela) koje ispunjavaju uslove za građevinsku parcelu  i sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. (čl. 53a st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji).

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Podsećamo Vas na odredbe čl.17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde):

Članom 17. st.2. ovog pravilnika propisano je da se projektom za građevinsku dozvolu vrši se razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklađenost sa tim idejnim rešenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i priključenje utvrđeni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, položaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i način priključenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Članom 17.st.3. istog pravilnika regulisano je da projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat.

Takođe, članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su kaznene odredbe u slučaju da odgovorno službeno lise u nadležnom organu izdaje akta suprotno ovom zakonu:

Član 210.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

• izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53);

2) izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (član 158).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa članom 6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

      Odgovarajuće pravo

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa članom 135. stav 2. Zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom. Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

S obzirom na činjenicu da je u konkretnom slučaju Republika Srbija vlasnik, a škola korisnik  zemljišta, potrebno je obratiti se školi radi dobijanja saglasnosti za izvođenje radova na dogradnji predmetnog objekta (stana).

Iz vašeg pitanja je nejasno da li se radi o izgradnji montažnog objekta (koji mora imati i svoj temelj) ili se radi o postavljanju na zemljištu  kontejnera koji će imati namenu stanovanje za šta je po našem mišljenu potrebna izgradnja temelja.  

Bez mogućnosti ulaženja u dalje detalje ovog slučaja, smatramo da ste u obavezi da pribavite rešenje o građevinskoj dozvoli jer je očigledno da se radi o montažnom objektu za koji je neophodno izgraditi temelj I izvesti odgovarajuće instalacije. Po završetku izvođenja radova na ovom objektu potrebno je da pribavite I upotrebnu dozvolu u redovnom postupku.

Što se tiče poreza, jedinice lokalne samouprave su nadležne za određivanje I naplatu poreza na imovinu – nepokretosti pa redlažemo da se obratite lokalnoj poreksoj administraciji za dobijanje informacija o porezu na imovinu.

Odgovor na vaše pitanje, zavisi pre svega od onoga što je predviđeno planskim dokumentom koji se primenjuje u konkretnom slučaju ali i od idejnog rešenja na osnovu kojeg su izdati lokacijski uslovi. Ukoliko je naprimer planskim dokumentom predviđena namena stanovanje sa poslovanjem i istovremeno predviđen obavezni poslovni prostor u prizemlju objekta kao i fazna izgradnja i izdati su odgovarajući lokacijski uslovi, u tom slučaju nema nikakvih smetnji za usvajanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Mišljenja smo, da pored toga, čak i u slučaju da se ne radi o napred navedenoj situaciji, nadležni organ prilikom izdavanja građevinske dozvole nema pravo da ceni niti je dužan da utvrđuje šta će se eventualno desiti u budućnosti nakon izdavanja građevinske dozvole, već je dužan da postupa u skladu sa onim što je propisano za postupak izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli čl. 16 – 22 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem: da utvrdi da li su ispunjeni propisani formalni uslovi, da li je tehnička dokumentacija koja je dostavljena uz zahtev izrađena u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima i da li ima propisanu sadržinu i format, kao i da li su ispunjeni uslovi u pogledu prava na zemljištu na kojem se gradi objekat, te nakon tog i da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.

Da li se objekat gradi - izvodi u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom posao je građevinske inspekcije da utvrđuje, dok podobnost izgrađenog dela objekta za upotrebu utvrđuje Komisija za tehnički pregled.

Članom 16.st.3.tač.5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže energetska dozvolu, izdatu u skladu sa posebnim zakonom, u slučaju izgradnje energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole.

Prema tome, ukoliko u konkretnom slučaju nije reč o izgradnji energetskog objekta za koji postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole, nije potrebno priložiti istu uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 8d. st.1.tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već na primenu zakona kojim se uređuje overa potpisa, odnosno Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 93/2014 i 22/2015).

Članom 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano je da potpis overava javni beležnik (ako zakonom nije drugačije određeno), a može ga overiti i javnobeležnički pripravnik. U članu 5. stav 1. istog Zakona propisano je da overavanjem potpisa javni beležnik potvrđuje da je podnosilac isprave, čiji je identitet prethodno utvrdio, u njegovom prisustvu svojeručno potpisao podnetu ispravu, odnosno da je potpis koji se već nalazi na podnetoj ispravi priznao za svoj, dok je u stavu 2. regulisano da se potpis overava tako što se na podnetu ispravu stavlja klauzula o overavanju potpisa. Klauzula o overavanju potpisa stavlja se na podnetu ispravu štambiljem ili elektromehaničkim uređajem za pisanje teksta desno ili ispod potpisa, a može se staviti i na posebnu ispravu koja se povezuje s podnetom ispravom jemstvenikom ili na drugi način propisan Javnobeležničkim poslovnikom, saglasno članu 6. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.