Oblast: Građevinska dozvola

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Za pitanja o ozakonjenju potrebno je postaviti pitanje na mejl: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Da, projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat,  shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). 

Da, projekat za građevinsku dozvolu može odstupiti od idejnog rešenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrđivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vrše prilikom razrade tehničke dokumentacije, kao i radi usklađivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i priključenje, s tim što ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i priključenje izdatim za taj objekat,  shodno čl.17.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). 

Prema odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji (član 140), građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Nezavisno od toga, građevinska dozvola u svakom slučaju prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola (osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba).

Članom 8. stav 1. tačka 2) Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, ukoliko se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti. Saglasno članu 9. Uredbe, nadležni organ je dužan da izda lokacijske uslove u roku od pet radnih dana, nakon što mu imaoci javnih ovlašćenja dostave uslove za projektovanje i priključenje.

Članom 57. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da lokacijski uslovi važe 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko je za predmetne radove izdata građevinske dozvola, lokacijski uslovi (što podrazumeva i uslove za projektovanje i priključenje izdate od strane imalaca javnih ovlašćenja) važe do isteka važenja građevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisana su ograničenja u vezi sa mogućnošću vršenja tehničkog pregleda, odnosno koja lica ne mogu da učestvuju u vršenju tehničkog pregleda.

Navedenim članom Zakona nije propisano da vršilac tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu ne može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se  projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, shodno čl.16.st.2.tač.2) ovog pravilnika.  

Čl. 15. Pravilnika - 96/2016-23 (ovde) propisano je da se glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može koristiti kao:

• projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

• projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Forma u kojoj se prilaže tehnička dokumentacija i vrši elektronsko potpisivanje za potrebe objedinjene procedure propisana je  Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,  koji možete pronaći ovde.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

Za izgradnju  objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Podnošenje zahteva za izdvanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog ili ekonomskog objekta, shodno čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, za građenje ovih objekata nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, već se u tom slučaju ishoduje rešenje o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvom objektu je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je reč o objektu čije građenje se vrši na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju potrebno je navesti kategoriju i klasu objekta iz Pravilnika o klasifikaciji objekta koja je najbliža objektu čije će se građenje vršiti.

Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o objektu čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (npr. pomoćni objekat), u tom slučaju se ne unose podaci o kategoriji i klasi objekta. Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.