Oblast: Građevinska dozvola

Članom 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu tog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom, u koje između ostalog spadaju i javni putevi. Definicija javnog puta data je u članu 2. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013), kojim je propisano da je javni put onaj put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa, u skladu sa Uredbom o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 37/2009).

Saglasno članu 2. tačka 26) Zakona o planiranju i izgradnji, javni put je vrsta linijskog infrastrukturnog objekta, na koji se primenjuju odredbe člana 69. istog Zakona, kada je reč o formiranju građevinske parcele, odnosno rešavanju imovinsko-pravnih odnosa.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, fizičko lice ne može da postane vlasnik zemljišta na kome bi se nalazio prilazni put, ukoliko to zemljište ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa, jer bi se u tom slučaju radilo o javnom putu, koji može biti isključivo u režimu javne svojine (shodno odredbama Zakona o javnoj svojini). Mišljenja smo da bi u tom slučaju fizičko lice moglo biti investitor radova na izgradnji prilaznog puta, pod uslovom da dostavi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, na neki od načina propisanih u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko bi se radilo o zemljištu koje ne ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa (odnosno zemljištu koje ne predstavlja javni put), mišljenja smo da bi fizičko lice moglo biti potencijalni investitor radova na izgradnji prilaznog puta, ali i vlasnik predmetnog zemljišta.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Kada se planira izvođenje radova na postojećem objektu, kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na tom objektu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da posedujete upotrebnu dozvolu koja glasi na Vas, što bi trebalo da znači da ste evidentirani u katastru nepokretnosti kao vlasnik predmetnog objekta. Ukoliko poesdujete upotrebnu dozvolu, ali niste evidentirani kao vlasnik objekta u katastru nepokretnosti, potrebno je prethodno sprovesti postupak upisa prava svojine u evidenciji katastra nepokretnosti.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je reč o radovima na dogradnji objekta.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Shodno odredbi člana 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjen procedure elektronskim putem donosilac akta izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljenu u skladu sa stavom 2. člana 3. istog Pravilnika.

Shodno članu 23. istog Pravilnika na rešenje o građevinskoj dozvoli žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja. Ukoliko žalba nije izjavljena, nakon proteka roka od osam dana nastupa pravnosnažnost.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se postupak za izdavanje građevinske dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz centralni informacioni sistem. Nadležni organ je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi objekat.

Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata po članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Činjenica da je u katastru nepokretnosti i dalje evidentiran obejkat koji više ne postoji, ne može predstavljati olakšavajuću okolnost za sprovođenje postupka izgradnje planiranog novog objekta. Neophodno je najpre sprovesti postupak geodetskog brisanja nepostojećeg objekta, a zatim i postupak za pribavljanje dokumentacije za izgradnju novog objekta.

Prestanak prava na nepokretnostima nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru. U skladu sa načelom upisa, koje je propisano članom 60. Zakona o državnom premeru i katastru, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Dodatne informacije u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za brisanje upisa svojine na nepokretnosti možete pronaći posredstvom zvanične internet stranice Republičkog geodetskog zavoda, putem sledećeg linka: http://www.rgz.gov.rs/

Članovima 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su slučajevi Izgradnje objekata i izvođenja radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. U članu 146. Zakona propisano je da postupak postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Međutim, kada je reč o postavljanju montažnih objekata na zemljištu u privatnoj svojini, nije propisana mogućnost da se njihovo postavljanje vrši bez građevinske dozvole. Shodno tome, potrebno je sprovesti postupak u skladu sa opštim pravilima Zakona koja važe za izgradnju objekata.

U  cilju izgradnje objekta, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanja građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak i dokumentacija neophodna za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok su postupak i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani članom 135. Zakona i članom 16. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.  

To određuje glavni projektant, a ne nadležni organ, shodno članu 26.st.7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Članom 26.st.7. vog pravilnika propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa. Stavom 1.ovog člana zakona regulisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost

dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Takođe, u postupku prijave radova, nije potrebno priložiti projekat pripremnih radova. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podsećamo vas na odredbu čl.8đ.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Takođe, članom.18.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da protiv zaključka o odbacivanje podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.