Oblast: Građevinska dozvola

Za dogradnju (nadgradnju) objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno pravilo je sa se objekat može graditi na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole i potvrđene prijave radove.

Međutim, kako je građevinska dozvola po našim propisima prenosiva, u praksi je moguća situacija i da se pre početka izgradnje izvrši prenos prava građenja – prenos prava po pravnosnažnoj građevinskoj dozvoli sa pravom svojine na zemljištu za koje je izdata građevinska dozvola. Tako da u ovakvoj situaciji ne mora postojati potvrđena prijava radova..

Stoga, smatramo da clan 141. Zakona o planiranju i izgradnji treba tumačiti u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.

Članom 142. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izmenu građevinske dozvole prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
Članom 24. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora.
Iz citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da se uz zahtev za izmenu građevinske dozvole dostavlja dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu samo u slučaju kada se izmena traži zbog promene investitora, dok u ostalim slučajevima ne postoji ta obaveza.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U članu 136. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da građevinska dozvola, između ostalog, naročito sadrži podatke o investitoru.
Imajući u vidu činjenicu da je preduzetnik, prema odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) poslovno sposobno fizičko lice, mišljenja smo da ne postoji potreba za izmenom građevinske dozvole u skladu sa članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi isto fizičko lice bilo evidentirano kao investitor u svojstvu preduzetnika.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa defninisamo je da se uz zahtev prilaže:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se
dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Na osnovu odredaba citiranih propisa, može se konstatovati da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne dostavlja konačni obračun naknade za uređenje građevinskog zemljiišta.

Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli propisana je  čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Napominjemo da se građevinska dozvola izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova nezavisno od toga po čije zahtevu su lokacijski uslovi izdati, u skladu sa čl.135.st.12. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknadi za Centralnu evidenciju, dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

Za postavljanje stambenog montažnog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Planskim dokumentom je propisano koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu, a za koje objekte je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6, dok je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Prema članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.
Članom 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da se linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji mogu graditi i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Objekti koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u ekonomske objekte, saglasno definiciji iz člana 2. tačka 24a Zakona, iz čega proizlazi da se njihova izgradnja može vršiti isključivo na građevinskom zemljištu.
Rešenje o odobrenju za izgradnju izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, saglasno članu 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Postupak i dokumentacija potrebna za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova propisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije "Propisi".

Potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se nakon toga, u skladu sa čl.40. ovog pravilnika.

Članom 133.st.2.tač.14) Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdaje građevinsku dozvolu za građenje državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza.

Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o izgradnji objekta iz čl.133. ovog zakona koji se u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine, građevinsku dozvolu izdaje autonomna pokrajina, odnosno Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i građevinarstvo, u skladu sa čl.134. st. 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Da.

Za postavljanje stambenog montažnog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.

Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Planskim dokumentom je propisano koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu, a za koje objekte je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6, dok je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.