Oblast: Građevinska dozvola

Svaka građevinska parcela mora imati pristup javnoj saobraćajnoj površini.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.20) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Samo u slučaju građenja ekonomskog objekta na poljoprivrednom zemljištu (čl.2.tač.24a) Zakona o planiranju i izgradnji), nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, već se građenje ovakvih objekata vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.2.tač.24a) ovog zakona, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta (rekonstrukcija objekta), potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Odgovarajuće pravo

Uz zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, neophodno je priložiti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. U slučaju izgradnje ili izvođenja radova  na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, saglasno članu 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

U konkretnom slučaju je reč o dogradnji objekta, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač.33) Zakona o planrianju i izgradnji: dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Potrebno je napraviti uvid u Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su dokazi koje je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole dužan da priloži uz zahtev. U stavu 2. tačka 3) navedenog člana propisano je da je podnosilac zahteva dužan da, između ostalog, priloži i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo da odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih uslova ako podnosilac zahteva nije alternativno priložio ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima. Ukoliko je dostavljenim ugovorom sa imaocem javnih ovlašćenja investitor obezbedio nedostajuću infrastrukturu, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da nadležni organ odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole zbog neispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Porodični stambeni objekat ne spada u objekte u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Za porodični stambeni objekat  može se pribaviti građevinska dozvola za izgradnju ukoliko se radi o zemljištu koje se nalazi u građevinskom području selu koje je važećim planskim dokumentom predviđeno kao zona za izgradnju. U zavisnostu od konkretnog slučaja za  izgradnju ovog objekta mora se platiti naknada za prenamenu I to ukoliko je za to područje donet planski dokument posle 15.07.1992.god. i ukoliko je takva zabeležba od strane Katastra upisana u teretnom listu Lista nepokretnosti.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisani su dokazi koje je podnosilac zahteva za izdavanje građevinske dozvole dužan da priloži uz zahtev. U stavu 2. tačka 3) navedenog člana propisano je da je podnosilac zahteva dužan da, između ostalog, priloži i ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.
Imajući u vidu citirane odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo da odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih uslova ako podnosilac zahteva nije alternativno priložio ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima. Ukoliko je dostavljenim ugovorom sa imaocem javnih ovlašćenja investitor obezbedio nedostajuću infrastrukturu, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da nadležni organ odbaci zahtev za izdavanje građevinske dozvole zbog neispunjenosti formalnih uslova propisanih članom 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Rušenje, odnosno uklanjanje postojećih objekata na parceli može biti sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, saglano definiciji iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, a može biti i predmet posebnog postupka, shodno članovima 168 – 170. Zakona. Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju pokrenut poseban postupak za uklanjanje objekta, koji je trenutno pred drugostepenim organom, na osnovu žalbe koja je podneta.
Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.
Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga smo mišljenja da upis zabeležbe spora u katastru nepokretnosti nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga.
Međutim, kada je reč o postupku koji se trenutno vodi pred drugostepenim organom, a odnosi se na uklanjanje postojećeg objekta na parceli, ukazujemo na odredbe člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, kojima je regulisano prethodno pitanje. Naime, na pitanja koja su predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se odredbe tog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu zakona, kao i odredbe drugih zakona pod uslovom da njima nisu na drugačiji način uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Mišljenja smo da način regulisanja prethodnog pitanja iz člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku nije u suprotnosti sa načinom na koji su uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da prekine postupak po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole do okončanja drugostepenog postupka po zahtevu za uklanjanje, kao prethodnog pitanja, bez čijeg se rešenja ne može rešiti po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Da, lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, se mogu izdati za više objekata na jednoj katastarskoj parceli.

Prilikom podnošenja zahteva kroz CIS potrebno je u koraku u kome se unose podaci o objektu, uneti sve potrebne podatke o svakom od objekata, a u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata.

Investitor nije mogao dobiti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno privremenu građevinsku dozvolu bez ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture.

Na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole, shodno se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova, predviđeno priključenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, što je utvrđeno lokaicijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova, podnosi se ugovor između investitora i odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja kojim se utvrđuju obaveze ugovornih ctrana da, najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu za koji se traži građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova, izgrade infrastrukturu potrebnu za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.

Takođe, članom 2.stavom 7. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati  informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole (odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova) ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta (rekonstrukcija) potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. U skladu sa definicijom iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.