Oblast: Građevinska dozvola

Članom 23. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. S obzirom na to da postupanje drugostepenog organa po žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10).

Članom 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku nije predviđeno da, u slučaju kada drugostepeni organ poništi rešenje prvostepenog organa, stranka ima obavezu da iz bilo kog razloga ponovo podnese zahtev po kome je prvostepeni organ rešavao.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, kao i okolnosti konkretnog slučaja, mišljenja smo da je prvostepeni organ u obavezi da kontaktira službu tehničke podrške, koja je zadužena da mu omogući da posredstvom Centralnog informacionog sistema postupi u skladu sa rešenjem drugostepenog organa, pri čemu stranka nije u obavezi da preduzima bilo kakvu dodatnu aktivnost (u smislu podnošenja novog zahteva).

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknadi za Centralnu evidenciju, dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 140. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole.

U tački 1) navedenog stava propisano je da se uz zahtev za izmenu građevinske dozvole dostavlja novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu.

Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole neophodno je dostaviti novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu.

Lokacijska dozvola shodno samostalnom članu 131 (s3) Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 132/2014) određuje da pravnosnažna lokacijska dozvola predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole u objedinjenoj proceduri.

Kako se radi o pravnosnažnoj lokacijskoj dozvoli koja u smislu člana 56. stav 7 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 72/2009, 18/2010, 65/2013) i navednog samostalnog člana Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glansik RS br. 132/2014) i  dalje važi,  to je nadležni organ dužan da, ukoliko je uz zahtev dostavljena dokumentacija propisana u članu 135. Zakona i članu 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem  (Sl. glansik Rs br. 113/2015) i ukoliko su ispunjeni formalni uslovi iz člana  17. istog Pravilnika, da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.

U slučaju da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, nađe da ima razloga za odbijanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole, investitor na rešenje o odbijanju zahteva ima pravo žalbe u roku od 8 dana od dana objavljivanja tog rešenja u elektronskom sistemu CEOP.

Ukoliko drugostepeni organ nađe da su žalbeni navodi osnovani, rešenjem će usvojiti žalbu i vratiti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, u suprotnom, ako drugostepeni organ nađe da je žalba neosnovana, odbiće rešenjem žalbu kao neosnovanu i potvrdiće rešenje prvostepenog organa.

Protiv konačnog rešenja drugostepenog organa, ukoliko je nepovoljno po investitora, može se tužbom Upravnom sudu pokrenuti upravni spor.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Članom 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, odnosno pravo na zemljištu ili objektu.

Ukoliko investitor planira izgradnju novog objekta, neophodno je da ima odgovarajuće pravo na zemljištu, a ukoliko planira izvođenje radova na postojećem objektu, uslov za to je postojanje odgovarajućeg prava na tom objektu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor koji nema odgovarajuće pravo na objektu čiju adaptaciju planira (odnosno ako objekat nije legalan), ne može da dobije rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na tom objektu, do uspešnog okončanja postupka legalizacije.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Članom 145. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, odnosno pravo na zemljištu ili objektu.

Ukoliko investitor planira izgradnju novog objekta, neophodno je da ima odgovarajuće pravo na zemljištu, a ukoliko planira izvođenje radova na adaptaciji postojećeg objekta, uslov za to je postojanje odgovarajućeg prava na tom objektu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor koji nema odgovarajuće pravo na objektu čiju adaptaciju planira (odnosno ako objekat nije legalan), ne može da dobije rešenje kojim se odobrava izvođenje radova na tom objektu, do uspešnog okončanja postupka legalizacije.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li je reč o montažnom objektu privremenog karaktera (bašta ugostiteljskog objekta) ili o bašti kao delu zidanog objekta.

Saglasno članu 146. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, u koje spadaju i bašte ugostiteljskih objekata, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Postavljanje i uklanjanje tih objekata nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko planirate dogradnju postojećeg objekta, reč je o izvođenju radova za koje je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova u skladu sa iztadom građevinskom dozvolom definisana je članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika propisano je da se uz prijavu radova podnose i:

1. dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju;
2. dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;
3. saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;
4. akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 31. Pravilnika o  postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz prijavu radova ne dostavlja se projekat za izvođenje.

Ukoliko ne posedujete dokaz da je prijava radova izvršena, a ni u arhivi nadležnog organa ne postoji primerak akta o prijavi radova, neophodno je sprovesti postupak prijave u skladu sa važećim Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Međutim, ukoliko je rok važenja građevinske dozvole istekao, neophodno je ponovo sprovesti postupak za ishodovanje građevinske dozvole. Rok važenja građevinske dozvole navodi se u samom rešenju o njenom izdavanju, a ukoliko rok nije naveden, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koji je bio na snazi u vreme izdavanja građevinske dozvole.