Oblast: Građevinska dozvola

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

U cilju realizacije planiranih radova, neophodno je najpre ishodovati lokacijske uslove, koji predstavljaju  javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko neko od imalaca javnih ovlašćenja, u postupku izdavanja lokacijskih uslova, izda uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, realizacija planiranih radova nije moguća. U suprotnom, potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu u cilju realizacije planiranih radova.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji -  izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs  , u okviru Sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 3. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. Zahtev podnosi investitor, samostalno ili posredstvom punomoćnika, pri čemu je za podnošenje zahteva neophodno posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat.

Članom 18. stav 1. Zakona o održavanju stambenih zgrada propisano je da skupština zgrade većinom od ukupnog broja članova može doneti odluku o izvođenju radova na sanaciji ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, može izgraditi, odnosno adaptirati novi stan. Ukoliko skupština zgrade donese odluku o izvođenju radova u skladu sa citiranim članom Zakona o održavanju stambenih zgrada, zahtev podnosi lice koje skupština zgrade ovlasti za to.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Izvođenje radova na dogradnji je moguće samo ukoliko je postojeći objekat (koji se dograđuje) evidentiran u katastru nepokretnosti koji vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, a upis prava svojine na objektu vrši se na osnovu upotrebne dozvole. Shodno tome, preduslov za dogradnju objekta je da taj objekat bude evidentiran u katastru nepokretnosti, pri čemu zahtev za dogradnju može da podnese lice koje je u katastru nepokretnosti evidentirano kao vlasnik objekta.

U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o postupku na osnovu zahteva za izdavanje lokacijskih uslova ili za izdavanje građevinske dozvole. Međutim, u oba slučaja nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra imovinsko – pravnu dokumentaciju.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.   

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Prema definiciji iz člana 2. tačka 22a) Zakona o planiranju i izgradnji, stadion se svrstava u objekte javne namene (objekti namenjeni za javno korišćenje). Izgradnja objekata se vrši na osnovu građevinske dozvole, u skladu sa odredbama člana 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izuzetak od ovog pravila postoji u slučaju izgradnje pomoćnih i ekonomskih objekata, za koje se, umesto građevinske dozvole, izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, u skladu sa članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu činjenicu da stadion (odnosno njegov deo) ne predstavlja pomoćni, niti ekonomski objekat, za njegovu izgradnju je neophodno ishodovati građevinsku dozvolu.

Rušenje, odnosno uklanjanje postojećih objekata na parceli može biti sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, saglano definiciji iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, a može biti i predmet posebnog postupka, shodno članovima 168 – 170. Zakona. Iz Vašeg pitanja proizlazi da je u konkretnom slučaju pokrenut poseban postupak za uklanjanje objekta, koji je trenutno pred drugostepenim organom, na osnovu žalbe koja je podneta.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga smo mišljenja da upis zabeležbe spora u katastru nepokretnosti nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga.

Međutim, kada je reč o postupku koji se trenutno vodi pred drugostepenim organom, a odnosi se na uklanjanje postojećeg objekta na parceli, ukazujemo na odredbe člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku, kojima je regulisano prethodno pitanje. Naime, na pitanja koja su predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se odredbe tog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu zakona, kao i odredbe drugih zakona pod uslovom da njima nisu na drugačiji način uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Mišljenja smo da način regulisanja prethodnog pitanja iz člana 134. Zakona o opštem upravnom postupku nije u suprotnosti sa načinom na koji su uređena pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ trebalo da prekine postupak po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole do okončanja drugostepenog postupka po zahtevu za uklanjanje, kao prethodnog pitanja, bez čijeg se rešenja ne može rešiti po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.  

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Prema članu 154. Zakona o planiranju i izgradnji, podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom, koji obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, vršilac tehničkog pregleda nema pravo da dâ predlog da se može izdati upotrebna dozvola ukoliko je prilikom građenja došlo do izmena u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Shodno tome, investitor je u obavezi da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, uz koji se prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Nakon dobijanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, investitor može privesti kraju radove prema izmenjenoj građevinskoj dozvoli, nakon čega može sprovesti postupak za dobijanje upotrebne dozvole.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o iznosima troškova podnosilaca zahteva u konkretnim slučajevima.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilaže se glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Takođe, uz prijavu radova ne prilaže se glavni projekat zaštite od požara i projekat za izvođenje. Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu radova propisana je čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 123.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje. Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara vrši se u skladu sa čl. 37. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole:

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, koja podrazumeva izvođenja radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. U skladu sa definicijama iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 8d tač.2)Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.