Oblast: Građevinska dozvola

Za adaptaciju i promenu namene objekta nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.

Adaptacija i promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova  vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. Potrebno je da kroz Centralni informacioni sistem podnesete zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, jer se ovaj zahtev u sistemu odnosi i na zahtev za odobrenje promene namene objekta. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijom iz čl.2. tač. 34) Zakona o planiranju i izgradnji, adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.  

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, predmetna materija je regulisana članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknadi za Centralnu evidenciju, dok za izvođenje radova za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre toga je moguće tražiti od nadležnog organa i informaciju o lokaciji,  koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a tek nakon toga podneti zahtev za dobijanje lokacijskih uslova i građevinsku dozvolu.

Članom 57.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Članom 27.st.6. ovog zakona propisano je se odlukom o izradi plana detaljne regulacije može se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najduže 12 meseci od dana donošenja te odluke, a ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdaće se u skladu sa članom 57. stav 5. ovog zakona.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, neophodno je priložiti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona. U slučaju izgradnje ili izvođenja radova  na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, saglasno članu 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, investitor je bio u obavezi da podnese overenu saglasnost tih lica, prilikom ishodovanja građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Potrebno je proveriti da li je investitor u tom slučaju pribavio odgovarajući akt od nadležnog organa za građenje.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona, kao i da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Članom 176.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Takođe, tač.1a) ovog člana zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona. Tačkom 2) člana 176. ovog zakona propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da u vršenju inspekcijskog nadzora naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Članom 209,210 i 211. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su kaznene mere u slučaju da službena lica u nadležnom organu, odnosno nadležni inspektori, ne postupaju u skladu sa odredbama Zakona.

Članom 209. st.1. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako  ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Shodno stavu 2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.209.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 210. st.1.Zakona o planiranju i zigradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 53), odnosno ako izda građevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 135. i 136). U skladu sa čl.210.st.2.ovog zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Stavom 3. Istog člana zakona propisano je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi registrator, odnosno organ nadležan za sprovođenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa članom 8v ovog zakona.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. U skladu sa st.2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 55. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da su podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i akta nadležnih organa za koja je propisano da se objavljuju na internet stranici nadležnog organa, javno dostupni u elektronskom obliku, preko internet strane nadležnog organa i Agencije za privredne registre svim zainteresovanim licima.
Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, pretragu izdatih građevinskih dozvola u elektronskom obliku možete izvršiti preko Portala Centralne evidencije objedinjenih procedura, posredstvom sledećeg linka: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications 

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvom objektu je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o složenijim radovima od radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U tom slučaju potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, i novu građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe možete od nadležnog organa zatražiti i informaciju o lokaciji,  koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a tek nakon toga podneti zahtev za dobijanje lokacijskih uslova i građevinsku dozvolu. 

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. ovog pravilnika.

Potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142.Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 142. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 16. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi (izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom) samo u slučaju gradnje komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice.  

Iz opisa situacije u Vašem pitanju proizlazi da je reč o izgradnji montažne kuće (a ne komunalne infrastrukture), što znači da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nije neophodno priložiti geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi. Međutim, ukoliko je izgradnja novog objekta planirana na lokaciji na kojoj je i dalje ucrtan objekat koji više ne postoji, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole neophodno je izvršiti „geodetsko brisanje“ starog objekta.

Prema članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 i 96/15), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti, a prestaju brisanjem upisa. 

Članom 135.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135. st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Prema tome, ukoliko investitor u konkretnom slučaju ima pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, moguće je izdati građevinsku dozvolu, shodno prethodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.