Oblast: Građevinska dozvola

Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji.

Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

U cilju izgradnje objekta, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanja građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a sadrži sve uslove za izradu tehničke
dokumentacije.
Postupak i dokumentacija neophodna za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok su postupak i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani članom 135. Zakona i članom 16. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Prvo je potrebno proveriti da li je građevinska dozvola u konkretnom slučaju prestala da važi, u skladu sa propisima koji su bili na snazi kada je ishodovana građevinska dozvola. Ukoliko građevinska dozvola nije prestala da važi, moguće je nastaviti gradnju, s tim što je potrebno da se dok traje građenje objekta pristupi izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.141.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji.

U slučaju kada se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, shodno čl. 141. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde). Članom 141. st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli može podneti dok traje građenje objekta.

Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora

Član 141.

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. Ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, možete od nadležnog organa zatražiti i informaciju o lokaciji,  koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a tek nakon toga podneti zahtev za dobijanje lokacijskih uslova i građevinsku dozvolu.  Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. ovog pravilnika.

Izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Nije potrebno ishodovati dva rešenja u konkretnom slučaju, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je uneti podatke o izvođenju radova na dogradnji objekta i podatke o izvođenju radova na rekonstrukciji postojećeg objekta.

Članom 131. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), koji nije u prečišćenom tekstu, propisano je da  lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnažnosti predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, članom 57. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 113/15) propisano je da lokacijska dozvola za koju je zahtev za izdavanje podnet do 17. decembra 2014. godine i koja je izdata u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. Kaznena odredba za nepostupanje nadležnog organa u rokovima propisanim Zakonom utvrđena je u članu 209. stav 1. tačka 2), kojim je propisano da će se kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (za građevinsku dozvolu ovaj rok iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva). Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u ovom slučaju podnosi građevinski inspektor, a zbog istog prekršaja je i registrator centralne evidencije dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je u konkretnom slučaju zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnet do 17. decembra 2014. godine. Ukoliko je tako, mišljenja smo da je nadležni organ dužan da postupi u skladu sa članom 131. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i članom 57. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno da na osnovu pravosnažne lokacijske dozvole (odnosno izda građevinsku dozvolu. Ukoliko nadležni organ ne postupi u skladu sa tim, čini prekršaj iz člana  209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji.

Naknadu imovinske štete koju eventualno pretrpi usled nezakonitog postupanja organa uprave, investitor može potraživati u skladu sa propisima koji regulišu materiju obligaciono – pravnih odnosa.

Članom 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji rekonstrukcija je definisana kao izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta. Članom 145. stav 2. Zakona propisano je da se rekonstrukcija vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (a ne na osnovu građevinske dozvole), pri čemu rešenje izdaje isti organ koji je nadležan i za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Odredbama navedenih propisa je regulisano da se uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, između ostalog, dostavlja i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, odnosno, u konkretnom slučaju - dokaz o pravu svojine na objektu.

Ukoliko niste u mogućnosti da pribavite dokaz o pravu svojine na objektu, u obavezi ste da prethodno ishodujete upotrebnu dozvolu za predmetni objekat, izgrađen u skladu sa pravosnažnom građevinskom dozvolom (iz 1972. godine).

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Iz vašeg pitanja proizilazi da ste rešenje o građevinskoj dozvoli pribavili za vreme važenja Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09,  81/09, 64/10, 24/11). Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014.godine (Sl. glasnik RS br. 132/2014 i 145/2014) u članu 140. st. 3 predviđeno je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola,  osim ukoliko se, između ostalog, ne radi o porodičnim stambenim zgradama koje investitor gradi radi rešavanja sopstvenih stambenih potreba. Ukazujemo da shodno stavu 4. istog člana Zakona postoji mogućnost produženja roka važenja građevinske dozvole.

Nakon isteka roka važenja građevinske dozvole, čl. 140 st. 5 istog Zakona predviđa da će investitor, bez obzira na stepen izgrađenosti tog objekta, plaćati porez na imovinu kao da se radi o završenom objektu, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Osim toga, u toku postupka izdavanja upotrebne dozvole, vrši se konačni obračun diprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Kako je jedinica lokalne samouprave ovlašćena  članom  97. st. 7 Zakona o planiranju i izgradnji da u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, međusobne odnose sa investitorom bliže uredi svojim opštim aktom – odlukom, potrebno je da izvršite uvid u važeću Odluku jedinice lokalne smaouprave kojom je regulisano pitanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemlište i da se u kontaktu sa organom nadležnim za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta bliže informišete o svojim pravima i obavezama.

Nije jasno da li je u konkrentom slučaju reč o izgradnji objekta na građevinskom ili poljoprivrednom zemljištu.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o poljošrivrednom zemljištu, informacija o lokaciji sadrži podatke o tome da li za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.  Promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište uređena je članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ako je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom ili ekonomskom objektu, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač. 24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji, građenje ovih objekata vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U skladu sa čl.2.tač.24a Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

U skladu sa čl.2.tač.24a) Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.)

Ukoliko u konkretnom slučaju reč o složenijem objektu od objekata određenih članom 145. Zakona, njegovo građenje se vrši na osnovu građevinske dozvole.  U tom slučaju, prethodno je potrebno ishodovati lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok se podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. ovog pravilnika.

S obzirom na to da se navedenim radovima izlazi iz gabarita i volumena postojećeg objekta, za izvođenje radova u oba slučaja potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu.   Prethodno je potrebno ishodovati lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole. 

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju povodom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o  odobrenju izvođenje radova, predmetna materija je regulisana članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknadi za Centralnu evidenciju, dok za izvođenje radova za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135. st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Prema tome, ukoliko investitor u konkretnom slučaju ima pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, moguće je izdati građevinsku dozvolu, shodno prethodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.