Oblast: Građevinska dozvola

Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se linijskim infrastrukturnim objektom, između ostalog, smatra javni put. Članom 2. tačka 32a) istog Zakona rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta definisana je kao izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta.

Članom 2. stav 1. tačka 38) Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj  101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) propisano je da je zaštitni pojas, u smislu tog zakona, površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, čija je širina određena zakonom i služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu. Širina zaštitnog pojasa opštinskog puta (koja je najmanja od svih) propisana je članom 29. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim putevima i iznosi 5 metara sa svake strane javnog puta.

Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji izvodi na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnim putevima, mišljenja smo da se rekonstrukcija javnog puta, kojom se menja njegov postojeći gabarit, vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je reč o razlici između širine puta prema planiranoj rekonstrukciji i širine puta utvrđene planskim dokumentom, upućujemo Vas na odredbe člana 8đ stav 1. Zakona, kojim je propisano da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova propisana je članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članovima Zakona i Pravilnika nije predviđeno da nadležni organ vrši kontrolu usklađenosti idejnog projekta sa planskim dokumentom.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ ima pravo, ali i obavezu, da vrši samo proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi, odnosno ukoliko je podnosilac zahteva priložio svu propisanu dokumentaciju, nadležni organ bi trebalo postupi u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Rekonstrukcija, adaptacija i sanacija vrše se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Prema članu 146. stavu 3. Zakona o planiranju i izgradnji,  izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

Članom 2. tačka 23. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da je zgrada objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr, pri čemu se zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.).

Izgradnja nadstrešnica osnove do 10m² vrši se bez obaveze pribavljanja akta nadležnog organa za njihovu izgradnju, u skladu sa odredbama člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Izgradnja nadstrešnice osnove koja prelazi diemnzije od  10m² (a iz Vašeg pitanja proizlazi da je reč o nadstrešnici osnove 32m²) vrši se u skladu sa opštim pravilima koja regulišu postupak izgradnje objekata, odnosno na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Iz Vašeg pitanja je nejasno o kakvoj situaciji je reč, odnosno na koji način se može ukazati potreba za izgradnjom krova (bez ostatka objekta).

Ukoliko je krov samo deo objekta koji se gradi, potrebno je pribaviti dokumentaciju za izgradnju celog objekta. Za izgradnju objekta neophodno je izdejstvovati rešenje o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je reč o zameni krovnog pokrivača, u pitanju su radovi rekonstrukcije, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta).

Za izvođenje radova na rekonstrukciji neophodno je izdejstvovati rešenje o odobrenju izvođenja radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Za dogradnju objekta neophodno je pribaviti rešenje o građevinskoj dozvoli. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs , u okviru Sekcije „Propisi“.

Odredbama citiranih propisa nije predviđeno da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže projekat energetske efikasnosti. U izuzetnim slučajevima, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom (što u opisanoj situaciji nije slučaj).

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Iz Vašeg pitanja ne može se sa sigurnošću zaključiti da li ste mislili na plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji se plaća prilikom izdavanja građevinske dozvole.

Ukoliko je reč o tome, članom 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se iznos doprinosa utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Neto površina objekta utvrđuje se na osnovu pravila iz Jugoslovenskog standarda za izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje JUS U.C2.100 2002, koje je doneo Savezni zavod za standardizaciju 2002. godine.

Prema odredbama navedenog Standarda, terasa se uračunava u neto površinu, pri čemu se zidana ograda terase ne računa u neto površinu, za razliku od čelične ograde.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ, tokom sprovođenja objedinjene procedure, isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ ima pravo i obavezu da vrši isključivo proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što znači da se ne upušta u utvrđivanje činjeničnog stanja u pogledu stvarnih dimenzija objekta, odnosno eventualnog odstupanja u odnosu na evidentirano stanje.

Ukoliko se radi o nedostacima objekta koji ugrožavaju dalje korišćenje objekta (za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola ili se radi o starom objektu izgrađenom pre nego što je za objekat bilo potrebno pribaviti građevinsku dozvolu – u gradskom području objekat izgrađen pre 1948.god., u seoskom području objekat izgrađen pre 1961.god.) ili se radi o objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole ili čija izgradnja još uvek nije završena i nije izdata upotrebna dozvola, možete se obratiti nadležnoj građevinskoj inspekciji, koja će ukoliko su ispunjeni uslovi iz čl. 179 Zakona o planiranju i izgradnji, naložiti suvlasnicima objekta da uočene nepravilnosti i oštećenja otklone.

Potom je potrebno ovlašćeni projektant ili ovlašćeni sudski veštak da sačini predlog koje radove i na koji način je potrebno izvesti kako bi se nedostaci na objektu uklonili i objekat doveo u stanje koje podobno za njegovo nesmetano korišćenje, uz navođenje predračunske vrednosti izvođenja potrebih radova.

Nakon toga, potrebno je pismenim putem, obaveštenjem - opomenom dostavljenom  preko pošte sa povratnicom sa priloženim gore navedenim nalazom, da se obratite suvlasniku objekta i ostavite mu rok da se izjasni da li je saglasan sa izvođenjem potrebnih radova i da li je spreman da učestvuje u finansiranju izvođenja tih radova.

Ukoliko se suvlasnik u određenom roku ne izjasni ili odbije učešće u izvođenju potrebnih radova, u tom slučaju, potrebno je pokrenuti tužbom parnični postupak pred nadležnim Osnovnim sudom radi donošenja presude kojom će se suvlasniku naložiti trpljenje. Ova presuda će nakon njene pravnosnažnosti predstavljati pravni osnov i legitimaciju da vi kao jedan od suvlasnika podnesete zahtev za rekonstrukciju objekta po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji ili po čl. 135 Zakona zahtev za građevinsku dozvolu ukoliko postoji potreba za izvođenjem radova koji se ne mogu podvesti pod rekonstrukciju.  Tom presudom vi kao suvlasnik bićete ovlašćeni da pokrenete postupak i istovremeno odrediće se obaveza suvlasniku da to trpi i da srazmerno svom suvlasničkom udelu na objektu snosi  sve troškove: izrade tehničke dokumentacije, pribavljanje potrebne dozvole odnosno odobrenja, troškove izvođenja potrebnih radova po predračunu i konačnom obračunu, kao i troškove vođenja sudskog postupka.

Ne postoji zakonska mogućnost vođenja postupka za izdavanje odobrenja za rekonstrukciju “po hitnom postupku”, niti se ovaj slučaj može podvesti pod posebne slučajeve građenja odnosno izvođenja radova bez pribavljene građevinske dozvole (čl. 143 Zakona o planiranju i izgradnji). 

Ukoliko suvlasnik ne želi finansijski da učestvuje u izvođenju potrebnih radova, moguće su dve situacije: ili da on mimo suda, dobrovoljno da saglasnost vama da pokrenete postupak pribavljanja potrebnog odobrenja ili dozvole kao i da unapred i konačno u celini snosite sve troškove, ili da na osnovu gore navedene presude suda vi pokrenete potrebni postupak pred nadležnim organom za izdavanje građevinskih dozvola  i unapred snosite sve troškove tog postupka i izvođenja potrebnih radova a da onda, po završetku izvođenja svih radova, mirnim  putem ili prinudnim putem naplatite od suvlasnika iznos svih troškova do  visine njegovog suvlasničkog udela na objektu.