Oblast: Građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.
Ukoliko rok važenja građevinske dozvole koja je izdata 2004. godine nije istekao (saglasno odredbama Zakona koji je važio u vreme njenog izdavanja), postoji mogućnost izmene te građevinske dozvole. Prema članu 142. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Izmenom se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta. Uz zahtev se prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
S obzirom na činjenicu da u vreme izdavanja građevinske dozvole (2004. godina) Zakonom nisu bili propisani lokacijski uslovi, mišljenja smo da ne postoji mogućnost za podnošenje zahteva za dobijanje lokacijskih uslova, već isključivo zahteva za izmenu građevinske dozvole. S tim u vezi, ukazujemo da je članom 142. stav 6. propisano da će se odredba tog člana shodno primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.
Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju izvode radovi izvan gabarita i volumena objekta.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl. 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Pre ishodovanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
U slučaju da se u vašem slučaju izvode radovi u gabaritu i volumenu objekta, izvođenje navedenih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Takođe, za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.
U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.
Potrebno je da se obratite organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole u tom slučaju. Nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju
U vašem slučaju ne može se vršiti izmena građevinske dozvole jer se iz detalja vašeg pitanja može zaključiti da je izgradnja tog objekta završena. Izmena građevinske dozvole može se u smislu čl. 142 Zakona o planiranju i izgradnji dozvoliti samo u toku građenja ukoliko dođe do odstupanja u odnosu na potvrđenu tehničku dokumentaciju i u drugim slučajeivma utvrđenim tom odredbom zakona.
U vašem slučaju potrebno je pokrenuti postupak za ozakonjenje u smislu odredbi Zakona o ozakonjenju. Ukoliko ranije niste podnosili zahtev za legalizaciju u tom slučaju možete se obratiti nadležnoj građevinskoj inspekciji obaveštenjem o postojanju objekta u odnosu na čiji deo je odstupljeno prilikom izgradnje, nakon čega građevinska inspekcija uključuje taj objekat u popis bespravno sagrađenih objekata i donosi rešenje o uklanjanju koje predstavlja osnov za pokretanje postu ka ozakonjenja pred organom nadležnim za ozakonjenje.
Za potrebe ozakonjenja potrebno je dostaviti nadležnom organu: dokaz o rešenim imovinskim odnosima na kat. parceli na kojoj je objekat izgrađen, geodetski snimak objekta izrađen od strane ovlašćene geodetske organizacije odnosno kopiju plana sa visinom slemena objekta (ukoliko je objekat usnimljen u Katastru) i izveštaj o zatečenom stanju objekta. Nadležni organ na osnovu ove dokumentacije utvrđuje mogućnost ozakonjenja objekta i u odnosu na onaj deo za koji ste naveli da je javna površina.
Postoji mogućnost (član 5 st. 3 Zakona o ozakonjenju) da se za potrebe ozakonjenja objekata u određenim situacijama dobije saglasnost nosioca prava javne svojine odnosno upravljača janvog dobra pa vam predlažemo da i taj način pokušate da rešite svoj problem.
Podnošenje zahteva za utvrđivanje prava učešća u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli ne vrši se kroz postupak objedinjene procedure, prema tome ovaj zahtev se ne podnosi kroz CIS.
Zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u dokumente na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, tako što će se nadležnom organu koji je izdao građevinsku dozvolu obratiti sa zahtevom za uvid van objedinjene procedure. U tom slučaju, nadležni organ, ukoliko utvrdi da je reč o licu koje ima pravo učešća u postupku radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima obavezu da tom licu omogući uvid u predmetnu dokumentaciju u elektronskoj formi (posredstvom odgovarajućeg linka).
Takođe, primerak rešenja je javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije „Objave“.
Ponavljanje upravnog postupka trenutno nije predviđeno kroz Centralni informacioni sistem.
Hvala Vam na obaveštenju. Naš tim će biti obavešten o ovom problemu.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.
Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Napominjemo da se radovi na dogradnji stambene zgrade smatraju radovima na investicionom održavanju u smislu odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11). Shodno tome, za izvođenje radova investicionom održavanju zgrade neophodna je odluka skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, u skladu sa članom 17. stav 3. predmetnog Zakona.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.
Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Napominjemo da se radovi na dogradnji stambene zgrade smatraju radovima na investicionom održavanju u smislu odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11). Shodno tome, za izvođenje radova investicionom održavanju zgrade neophodna je odluka skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, u skladu sa članom 17. stav 3. predmetnog Zakona.
Legalizacija, odnosno ozakonjenje, je postupak na koji se ne primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, već odredbe Zakona o ozakonjenju. Ukoliko za pomoćni objekat nije podnet zahtev u skladu sa odredbama prethodnih zakona koji su regulisali ovu materiju, a uz to objekat nije vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. Godine u smislu člana 6 Zakona o ozakonjenju, objekat ne može biti predmet ozakonjenja. U tom smislu bi bilo korisno proveriti da li se predmetni pomoćni objekat nalazi na popisu i evidenciji nezakonito izgrađenih objekata koje je dužna da sačini jedinica lokalne samouprave.
Članom 2, tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je dogradnja izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu, te će pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole biti potrebno da pribavite lokacijske uslove.
Budući da se u konkretnom slučaju izlazi iz postojećih gabarita objekta, stava smo da se radi o dogradnji u smislu člana 2, tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji:izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.