Oblast: Građevinska dozvola

Članom 2. tačka 23. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da je zgrada objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr, pri čemu se zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.).

Izgradnja nadstrešnica osnove do 10m² (a ne 15m2, kako je navedeno u Vašem pitanju) vrši se bez obaveze pribavljanja akta nadležnog organa za njihovu izgradnju, u skladu sa odredbama člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Izgradnja nadstrešnice osnove koja prelazi diemnzije od  10m² vrši se u skladu sa opštim pravilima koja regulišu postupak izgradnje objekata, odnosno na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Materija u vezi sa pretvaranjem prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine regulisana je članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji.

Naime, u stavu 1. navedenog člana propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine, bez naknade, dok je u stavu 2. precizirano da se pravo svojine stiče danom stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona (decembar 2014. godine), a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. U stavu 3. člana 102. Zakona regulisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Pritom, navedene odredbe ne odnose se na lica iz  člana 102. stav 9. Zakona, u koje spadaju:

• lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike;
• lica nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa;
• lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
• društvena preduzeća, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
• lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02).

Na lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, primenjuju se odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 64/15).

Iz navoda u Vašem pitanju proizlazi da bi u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da su ispunjeni uslovi da vlasnik objekta stekne pravo svojine na katastarskoj parceli. Ukoliko je organ nadležan za poslove državnog premera i katastra propustio da izvrši upis prava svojine po službenoj dužnosti, možete se obratiti teritorijalno nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, kako bi taj upis bio izvršen.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Napominjemo da se radovi na dogradnji stambene zgrade smatraju radovima na investicionom održavanju u smislu odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11). Shodno tome, za izvođenje radova investicionom održavanju zgrade neophodna je odluka  skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, u skladu sa članom 17. stav 3. predmetnog Zakona.

Članom 2. tačka 28. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su pripremni radovi oni radovi koji prethode građenju objekta (uz navođenje primera), dok je u tački 30. istog člana regulisano da je izgradnja objekta skup radnji koji, između ostalog, obuhvata i pripremne radove za građenje.

Članom 137. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, pri čemu se pripremni radovi izvode na osnovu te građevinske dozvole.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, nije propisana mogućnost izdavanja građevinske dozvole samo za pripremne radove.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba člana 2. tačka 33. Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11), skupština zgrade saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade.

Za izgradnju svih vrsta objekata (izuzev pomoćnih i ekonomskih) neophodno je pribaviti rešenje o građevinskoj dozvoli.

Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

: Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana Zakona propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Članom 9. Zakona o javnoj svojini (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 72/11, 88/13 i 105/14) propisano je da su vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni i drugi geološki resursi i rezerve mineralnih sirovina, i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini Republike Srbije. Takođe, članom 10. stav 1. Zakona o javnoj svojini utvrđeno je da su stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa u javnoj svojini (poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vodno zemljište, vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra i dr.), zbog čega uživaju posebnu zaštitu.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o javnoj svojini, fizička i pravna lica ne mogu steći pravo svojine na vodama, vodotocima i njihovim izvorima, kao ni na vodnom zemljištu, pa samim tim ne mogu steći ni odgovarajuće pravo na tom zemljištu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, koje je neophodno radi dobijanja građevinske dozvole. Shodno tome, ne postoji mogućnost izgradnje bazena na području koje je obuhvaćeno vodnim zemljištem.

Prema odredbama člana 140. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, a najkasnije ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola. Istim članom propisani su slučajevi u kojima je moguće produžiti važenje građevinske dozvole i nakon isteka roka od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata (za još dve godine).

Međutim, rok važenja građevinske dozvole koja je izdata u toku 2009. godine treba utvrditi na osnovu odredaba Zakona koji je važio u trenutku njenog izdavanja, pri čemu bi u samom rešenju o građevinskoj dozvoli trebalo da bude naveden rok njenog važenja. Ukoliko je rok važenja predmetne građevinske dozvole istekao, ne postoji mogućnost njenog produženja, već je potrebno ishodovati novu građevinsku dozvolu. Postupak izdavanja građevinske dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je rok važenja građevinske dozvole istekao, ne postoji mogućnost njene izmene ni iz jednog razloga, pa ni zbog promene investitora. Ukoliko rok važenja građevinske dozvole nije istekao, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, saglasno članu 141. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli prilaže se dokumentacija propisana članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse, pri čemu se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana zakonom. Posebni slučajevi, u smislu načina rešavanja imovinsko – pravnih odnosa, regulisani su članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 69. stav 1. Zakona propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje objekata iz člana 2. tač. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. Članom 2. tačka 26) Zakona o planiranju i izgradnji definisani su linijski infrastrukturni objekti, u koje, između ostalog, spada i javni put.

Članom 4. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim putevima propisano je da javni put, između ostalog, obuhvata putne objekte, u koje spadaju mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obložni zidovi i sl.    

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. (u koje spadaju i linijski infrastrukturni objekti), može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

S obzirom na činjenicu da je osnovano za obavljanje vodne delatnosti na teritoriji grada Beograda, Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode“ jeste imalac javnih ovlašćenja, saglasno članu 23. stav 1. Zakona o vodama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10 i 93/12).

Ukoliko je u konkretnom slučaju JVP „Beogradvode“ vlasnik, odnosno korisnik predmetnog zemljišta, mišljenja smo da se kao dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima na zemljištu, u cilju izgradnje mosta, može podneti ugovor o uspostavljanju prava službenosti, zaključen sa JVP „Beogradvode“ (na period koji Preduzeće odredi).

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju  došlo do izmena definisanih čl.142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, nije moguće ishodovati upotrebnu dozvolu, već je pre toga potrebno pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.