Oblast: Građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
U zavisnosti od radova koji se izvode u konkretnoom slučaju, moguće su sledeće varijante:
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona, izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Pre pribavljanja rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za potrebe izrade idejnog projekta, potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove, osim u slučaju izvođenja radova iz čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora van postojećeg gabarita objekta, sa kojim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, za izvođenje radova na dogradnji potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.
U skladu sa čl.2. tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Član 140. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS br. 72/09....145/2014) ne odnosi se na rešenje o odobrenju za izradnju izdato po starom Zakonu, već se odnosi samo na građevinsku dozvolu izdatu po Zakonu koji je stupio na snagu 11.09.2009.god.
Po članu 96. Zakona o planiranju i izgadnji (Sl. glasnik RS br. 47/03, 34/06 i 39/09) ukoliko se u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odobrenju za izgradnju ne započen sa izgradnjom objekta, to rešenje je prestajalo da važi. Naime, tada se na osnovu pravnosnažnog odobrenja za izgradnju nije moglo pristupiti građenju ukoliko nije podneta prijava radova i uz nju odgovarajuća dokumentacija. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje je taj što se rešenje o odobrenju za izgradnju izdavalo, pored ostale dokumentacije, na osnovu idejnog projekta na osnovu kojeg nije bilo moguće izvoditi radove. Zato je investitor bio u obavezi da nakon pribavljanja rešenja o odobrenju za izgradnju izradi glavni projekat, plati naknadu za uređivanje građevinskog zemljištu i podnese prijavu radova najmanje 8 dana pre početka izvođenja radova. Uz prijavu radova podnosio se glavni projekat sa potvrdom i izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu naknade za uređivanje građevinskgo zemljišta
Ukoliko u konkretnom slučaju, u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti tog rešenja nije započeta izgradnja objekta (a to znači nije ni podneta prijava radova sa označenom urednom dokumentacijom) u tom slučaju rešenje o odobrenju za izgradnju prestaje da važi istekom tog roka. Međutim, ukoliko je nakon pravnosnažnosti rešenja o odobrenju za izgradnju bila podneta uredna prijava radova u zakonom propisanom roku, šribavljena potvrda prijave radova i započeta izgradnja objekta, u tom slučaju to rešenje o odobrenju za izgradnju i dalje važi i ne može se primenjivati rok iz člana 140.st. 3 novog Zakona, ovo stoga što bi to predstavljalo kršenje osnovnog pravnog principa vacatio legis - na odnose koji su regulisani jednim zakonom primenjuje se taj zakon bez obzira na način kako si tu odnosi regulisani kasnije donetim zakonom. Naime, Zakonom iz 2003.god. nije bio određen nikakav rok za pribavljanje upotrebne dozvole za objekat koji je predmet izgradnje, već je taj rok uveden tek Zakonom iz 2009. god. I taj rok važi samo za građevinske dozvole izdate po tom zakonu.
Ukoliko u konkretnom slučaju postoji samo pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju ali ne i potvrđena prijava radova (prijava radova se mogla potvrditi samo ukoliko je uz nju podnet glavni projekat sa potvrdom i izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, dokazom o uređenim odnosima u pogledu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokazom o plaćenoj administrativnoj taksi), u tom slučaju zbog isteka roka to odobrenje je prestalo da važi. U tom slučaju potrebno je da investitor u skadu sa danas važećim Zakonom prvo, podnese zahtev za izdavanje lokacijskih uslova u elektronskom sistemu CEOP, potom zahtev za građevinsku dozvolu a nakon toga i da podnese i prijavu radova, sa svom dokumentacijom koja je važećim propisima određena da se podnosi uz zahtev.
Može se u konkretnom slučaju pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je za objekat prethodno pribavljena građevinska dozvola.
Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.146. Zakona o planiranju izgradnji, za postavljanje objekta potrebno je da obratite nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli
Član 142.
Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta
Član 146.
Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.
Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
U skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli
Član 142.
Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.
Odredbama člana 8a Zakona o planiranju i izgradnji i člana 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, propisano je da se sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. tog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Imajući u vidu citirane odredbe propisa koji regulišu sprovođenje objedinjene procedure, nadležni organ donosi i dostavlja podnosiocu zahteva rešenje o građevinskoj dozvoli, kao i klauzulu pravnosnažnosti tog akta, isključivo u formi elektronskog dokumenta u PDF formatu, potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Pravosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli nastupa istekom roka za podnošenje žalbe na rešenje o građevinskoj dozvoli (osam dana od dana dostavljanja), odnosno nakon što podneta žalba bude odbačena ili odbijena kao neosnovana.
U Centralnom informacionom sistemu trenutno ne postoji opcija za podnošenje zahteva nadležnom organu za izdavanje klauzule pravosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Iz tog razloga, zahtev za izdavanje klauzule pravosnažnosti možete podneti posredstvom Centralnog informacionog sistema, u okviru odeljka „Ostali”.
Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je priložiti dokaz o uplati naknade za CEOP-a i dokaz o uplati administrativne takse, za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev.
Potrebno je napraviti uvid u odluku o lokalnim administrativnim taksama koju donosi jedinica loklane samouprave, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn. i 95/2015 - usklađeni din. izn.), kojom su propisani iznosi administrativnih taksi.
S obzirom na to da se u oba navedena slučaja izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, u oba slučaja je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu za izvođenje radova.
Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno je pribaviti izveštaj revizione komisije, u skladu sa čl.135.st.13. Zakona o planiranju i izgradnji.
Idejni projekat za objekte iz čl.133.ovog zakona (objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji.
Idejni projekat za građenje objekata ili izvođenje radova, koji se izrađuje za potrebe izrade studije opravdanosti i/ili revizije (stručne kontrole) za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona,, sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste i klase objekta, potrebni ili su određeni posebnim propisima, u skladu sa čl.43.st.3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Shodno čl.129.st.5. Zakona, tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije.
U skladu sa čl.131. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. ovog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Članom 132.st.2. ovog zakona propisano je da revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.
Visina troškova stručne kontrole (revizije) tehničke dokumentacije regulisana je Pravilnikom o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 137/14). Tekst Pravilnika možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00248/Pravilnik-o-utvrdjivanju-visine-troskova-strucne-kontrole-tehnicke-dokumentacije.pdf
Za izvođenje radova u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.
Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete podneti zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.
Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.
S obzirom na to da odstupanje u konkretnom slučaju odgovara izmenama iz čl.142.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u konkretnom slučaju potrebno je pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je priložiti novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, u skladu sa čl.142.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.
U skladu sa čl.142.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora,
Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije, u skladu sa čl.142.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji.
Izdavanje novih (izmenjenih) lokacijskih uslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.26. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Prilikom podnošenja zahteva za izmenu lokacijskihuslova u postupku po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, umesto idejnog rešenja može se koristiti separat izmena projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, odnosno novi projekat za građevinsku dozvolu ako ga je investitor izradio.
Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli
Član 142.
Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.
Zabeležba u Listu nepokretnosti "objekat preuzet iz zemljišne knjige" znači da je pre izrade Katastra nepokretnosti prvobitni objekta spratnosti Pr+1 u Zemljišnoj knjizi već bio upisan:
- ili na osnovu građevinske i upotrebne dozvole izdate posle 1948.god.
- ili kao objekat izgrađen pre 1948.god. (za gradska područja).
Takva zabeležba znači da je objekat izgrađen u skladu sa zakonom i to kako prizemlje tako i prvi sprat, tako da svoj stan koji se nalazi u prizemlju te zgrade možete upisati na svoje ime.
Ukoliko se radi o objektu izgrađenom posle 1948.god. i ukoliko ipak želite da pribavite sve isprave u vezi statusa ovog objekta, Potrebno je da kod organa opštinske, odnosno gradske uprave za građevinske poslove, na čijoj teritoriji se objekat nalazi, proverite da li postoji arhivski primerak građevinske, odnosno upotrebne dozvole za predmetni objekat. Ukoliko nadležni organ opštinske, odnosno gradske uprave ne raspolaže primerkom građevinske i upotrebne dozvole, možete se obratiti nadležnom istorijskom arhivu grada radi pribavljanja te dokumentacije.