Oblast: Građevinska dozvola

Pravo korišćenja koje je stečeno u skladu sa propisima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003.godine, shodno pod uslovom da je nosilac tog prava upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima,  predstavlja slučaj na koji se primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu (Sl. glasnik RS br. 64/2015).

Upisani nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu iz člana 1. stav 2 tog Zakona, mogu do 28.07.2016.god. shodno čl. 20 st. 3 tog Zakona pribaviti građevinsku dozvolu radi izgradnje objekta. Nakon isteka tog roka,  lica iz člana 1. stav 2. Zakona radi ostvarivanja prava gradnje na tom zemljištu moraju pokrenuti postupak konverzije uz naknadu ili postupak davanja u zakup tog zemljišta u skladu sa čl. 18 Zakona.

Organ nadležan za sprovođenja oba postupka je organizaciona jedinica lokalne samouprave nadležna za imovinskopravne poslove.

Osnov za upis prava svojine po okončanom postupku konverzije uz naknadu je pravnosnažno rešenje o utvrđivanju prava na pretvaranje prava korišćenja u pravo sovjine na konkretnoj parceli kao i dokaz o isplaćenoj naknadi za konverziju.

Ugovor o zakupu zaključen u skladu sa čl. 18 Zakona o konverziji smatra se odgovarajućim pravom za pribavljanje rešenja o izgradnji novog objekta.

Ukoliko je vaša namera da izvodite radove na adaptaciji garaže u tom slučaju je potrebno podneti zahtev za izdavanje rešenje za odobrenje izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji a ne zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Iz vašeg pitanja proizilazi da ste već preko punomoćnika upoznati sa elektronskim sistemom objedinjene procedure.

U prvo vreme primene sistema uočeni su brojni primeri jedinica lokalne samouprave kod kojih zaposleni kod nadležnog organa za izdavanje građevinskih dozvola nisu posedovali elekktronski kvalifikovani sertifikat kojim se u sistemu objedinjene procedure potpisuju elektronska dokumenta, tako da grad Novi Sad u vašem slučaju nije bio izuzetak.

U narednom periodu ovakve smetnje tehničke prirode nakon otklanjanja neće ometati nadležni organ da sprovodi postupke u okviru elektronskog sistema objedinjene procedure na propsiani način u skladu sa propisanim rokovima.

Da li se protiv lokacijskih uslova može voditi upravni spor, u konkretnom slučaju će ceniti upravni sud prilikom ocene formalnih uslova za postupanje po zahtevu. Ipak, treba imati u vidu da je članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13, 132/14, 145/14) propisano da su lokacijski uslovi javna isprava i da se na njih može uložiti prigovor, za razliku od građevinske dozvole koja je po članu 136. istog zakona rešenje na koje se može izjaviti žalba i protiv koga se može voditi upravni spor. Dakle, upravni sud će ceniti da li se lokacijski uslovi uopšte mogu pobijati tužbom upravnom sudu, koja se podnosi u skladu sa članom 3. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. glasniku RS", br. 111/09), imajući u vidu da ta odredba propisuje da se u upravnom sporu mogu pobijati samo konačni upravni akti.

Međutim, čak i kada bi se zauzelo stanovište da se lokacijski uslovi mogu pobijati u upravnom sporu, samim podnošenje tužbe upravnom sudu protiv konkretnih lokacijskih uslova ne bi nastupili razlozi za prekid postupka po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, podnetom na osnovu tih uslova, obzirom da pravnosnažnost lokacijskih uslova nije propisana kao uslov za podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Jedini razlog za prekid postupka u skladu sa članom 134. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik SRJ", br. 33/97, 31/01, "Sl. glasnik RS", br. 30 od 7. maja 2010) jeste ako Upravni sud u postupku po tužbi za poništaj lokacijskih uslova donese privremenu meru kojom bi naložio prekid postupka za izdavanje građevinske dozvole do pravnosnažnog okončanja upravnog spora. U suprotnom, nadležni organ nema pravni osnov za prekid postupka po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Predmetni radovi se smatraju dogradnjom objekta, u skladu sa čl.2.st. 33) Zakona o planiranju i izgradnji:

33)dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu i tehničku celinu;

Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o psotupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Napomena:

Zakon o održavanju stambenih zgrada u pojedinim odredbama nadgradnju objekta svrstava u radove na investicionom održavanju zgrada. Međutim, ova terminologija u Zakona o održavanju stambenih zgrada se ne odnosi na investiociono održavanje objekta definisanog Zakonom o planiranju i izgradnji.

Takođe, shodno čl.134(s3) Samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Da, za navedene izmene potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, s obzirom da je u toku izvođenja radova došlo do odstupanja od položaja (dimenzija, oblika..), shodno čl. 142. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Član 142

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njimadoneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade projekta za građevinske dozvole potrebno je pribaviti lokcijske uslove, u skladu čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Potrebno je podneti svu dokumentaciju propisanu čl. 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji izričito propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata za dokaz o odgovarajućem pravu, između ostalog, smatraju i ugovor o pravu službenosti, odnosno ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U tom stavu je izričito popisano da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, nakon izgradnje takvog objekta, u Katastar upisuje pravo svojine na tom objektu, a istovremeno u teretni list koji se vodi za predmetnu parcelu i ugovor, odnosno saglasnost vlasnika u vezi sa izgradnjom tog objekta.

Iz navedenog je nesporno da je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele, čije je pravo svojine, odnosno korišćenja upisano u Katastar, odnosno saglasnost tog lica, te da je to dovoljan dokaz o zasnivanju odgovarajućeg prava na zemljištu. Dakle, takav ugovor, odnosno saglasnost ne treba prethodno da bude upisan u teretnom listu nepokretnosti za predmetnu parcelu.

Imajući u vidu da član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, jasno je da je pravo investitora da pravo službenosti zasnovano ugovorom, odnosno pravo zakupa može prethodno upisati u Katastar, u kom slučaju nije obavezan da dostavi ugovor, odnosno saglasnost koja je bila pravni osnov za takav upis.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sporvođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu, pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elekronskim putem.

Projekat za građevinsku dozvolu u konkretnom slučaju može obuhvatiti izgradnju(dogradnju) novog objekta i izvođenje radova(adaptacija, sanacija, rekonstrukcija...) na već postojećem objektu.

Potrebno je podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sporvođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Zakonom o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. nije predviđeno pribavljanje saglasnosti od imaoca javnih ovlašćenja, već nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja, u postupku pribavljanja lokacijskih uslova, u skladu sa Uredbom o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izraduidejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na infrastrukturu vrši seu skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.