Oblast: Građevinska dozvola

Izgradnja objekta (kuće) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost naknadnog (retroaktivnog) pribavljanja dokumentacije za izgradnju.

Saglasno članu 52. tačka 1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "A" čini projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost. Tehinčkoj kontroli podležu svi projekti za građevinsku dozvolu, bez obzira na kategoriju objekta, u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Saglasno članu 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi i ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, pri čemu to ne važi za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Izmenom građevinske dozvole ne produžuje se rok njenog važenja.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog članom 140. stav 3. Zakona, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture, u skladu sa članom 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Saglasno članu 52. tačka 1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "A" čini projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost. Tehinčkoj kontroli podležu svi projekti za građevinsku dozvolu, bez obzira na kategoriju objekta, u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Saglasno članu 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. U stavu 3. istog člana propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi i ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, pri čemu to ne važi za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Izmenom građevinske dozvole ne produžuje se rok njenog važenja.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog članom 140. stav 3. Zakona, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture, u skladu sa članom 140. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost „ubrzanog“ izdavanja građevinske dozvole.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je senik zamišljen kao pomoćni objekat (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene), za njegovo građenje je potrebno pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekta je moguća na građevinskoj parceli. Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji građevinska parcela definisana je kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Uređeno građevinsko zemljište je članom 91. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji definisano kao zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi). Članom 92. stav 1. Zakona propisano je da se građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Član 2. stav 8. Uredbe o lokacijskim uslovima, kojim je propisana sadržina lokacijskih uslova, propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko u konkretnom slučaju predmetno zemljište nije uređeno u smislu Zakona, odnosno ukoliko nije izgrađen prstupni put, nadležni organ je obavezan da u lokacijskim uslovima navede da nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost otpočinjanja izgradnje pre izdavanja građevinske dozvole.

Saglasno članu 138a Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, a investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost.

Saglasno članu 141. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole zbog promene investitora dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. U tom slučaju, nadležni organ nije u obavezi da dodatno pribavlja list nepokretnosti iz evidencije katastra nepokretnosti.

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti.

Ukoliko investitor podnosi jedinstveni zahtev za izdavanje građevinske dozvole za sve objekte, predmetni zahtev podnosi se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukoliko je Ministarstvo nadležno za izdavanje građevinske dozvole za barem jedan objekat za koji se zahtev podnosi.

Ukoliko investitor podnosi jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za objekat za čije izdavanje je nadležno Ministarstvo, a poseban zahtev za ostale objekte za čije izdavanje je nadležna jedinica lokalne samouprave, taj zahtev podnosi se jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji ja planirana izgradnja predmetnih objekata.