Oblast: Građevinska dozvola

Da.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, 23/2015), projektu za građevinsku dozvolu prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti

zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji  određeno je da je moguća promena investitora.

Shodno čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji (Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora):

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Shodno čl.135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Shodno čl.135. stav 2, kao odgovarjuće pravo na zemljištu smatra se pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a ugovor o zakupu sa privatnom firmom je dokaz  o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

Shodno navedenom, pravo zakupa građevinskog zemljišta u privatnoj svojini ne može se smatrati odgovarajućim pravom za pridobijanje građevinske dozvole.

Shodno Uputstvu o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole.

Usklađenost tehničke dokumentacije sa vodnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole proverava i potvrđuje vršilac tehničke kontrole,  u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Za objekte i radove za koje se ne izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola, vodnu saglasnost pribavlja investitor van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama.

Uputstvo takođe propisuje za koje objekte je potrebno ishodovati vodne uslove, i za koje je potrebno izraditi hidrološku studiju radi pribavljanja mišljenja republičkog hidrometeorološkog zavoda.  

 U skladu sa Uputstvom, nadležni organ, po izdavanju građevinske dozvole, dostavlja elektronskim putem imaocu javnih ovlašćenja koji je izdao vodne uslove, građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu u roku od tri dana, a bez odlaganja ga obaveštava i o prijavi radova, kao i o tome da je investitor dostavio izjavu o završetku izrade temelja i zavretku objekta u konstruktivnom smislu, radi informisanja.

Shodno čl.135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Shodno čl.135. stav 2, kao odgovarjuće pravo na zemljištu smatra se pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a ugovor o zakupu sa privatnom firmom je dokaz  o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

Obaveza podnošenja zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli je na investitoru i nadležni organ nema obavezu da po službenoj dužnosti ispituje da li je investitor postupio u skladu sa obavezom koja je utvrđena članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji.

Za objekte kategorije A, u skladu sa članom 52. ovog pravilnika projekat za građevinsku dozvolu sadrži samo projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta  da objekat ima odgovarajuću nosivost i stabilnost. Tu izjavu može dati  odgovorni projektant projekta arhitekture, ukoliko ima odgovarajuću licencu  - ovlašćenje za vrstu konstrukcije predviđenu projektom (raspon konstrukcije), ili tu izjavu može dati i drugi odgovorni projektant sa odgovarajužom licencom za tu vrstu konstrukcije.

Član 55. ovog pravilnika uopšteno definiše sadržaj numeričke dokumentacije za sve delove projekta za građevinsku doѕvolu, opisi koji se odnose na proračun konstrukcija i instalacija odnose se na delove projekta konstrukcija i instalacija. U konkretnom slučaju, za projekte kategorije A, nije obavezno da projekat arhitekture projekta za građevinsku dozvolu sadrži proračun konstrukcija i proračune instalacija, jer su ti proračuni sastavni deo projekta konstrukcija i projekata instalacija koji ne predstavljaju obavezni sadržaj projekta za građevinsku dovolu. Naravno, s obzirom da pravilnik propisuje samo obavezne (minimalne) sadržaje, odgovorni projektant može odlučiti da ove proračune uvrstiti u tehničku dokumentaciju.

Da, moguće je.

Shodno navedenom čl.142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima... , može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Ukoliko su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima nije potrebno pribaviti izmenjene lokacijske uslove.

Ukoliko izmene u projektu za građevinsku dozvolu nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, potrebno je podneti zahtev za izmenu lokacijskih uslova.

Takođe, shodno čl.2. tač. 3) Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada  („Sl. glasnik RS“, br. 61/2011):

3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u brutorazvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.