Oblast: Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Odgovor: Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
Pozivni centar ne raspolaže informacijom o ukupnom iznosu taksi i troškova koje je neophodno platiti u cilju dobijanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova na rekonstrukciji.
Članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje, a u stavu 2. istog člana propisano je koje uslove investitor mora ispuniti da bi mu bila izdata upotrebna dozvola. U članu 145. stav 8. Zakona propisano je da pravnosnažno rešenje kojim se odobrava izvođenje radova, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. tog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o promeni namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, pravosnažno rešenje kojim se odobrava promena namene predstavlja osnov za upis promene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Ukoliko je reč o promeni namene uz izvođenje građevinskih radova, u cilju upisa promene u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima neophodno je prethodno pribaviti upotrebnu dozvolu za izvedene radove. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.
Članom 2. tačka 36a) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti. Članom 144. istog Zakona regulisano je da za izvođenje radova na tekućem odražavanju objekta ili stana nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju tekuće održavanje, pa za njihovo izvođenje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.
Članom 135. stav 1. propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Pod odgovarajućim pravom na objektu smatra se pravo svojine.
Članom 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova, vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. U članu 145. stav 2. istog Zakona propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, uz ispunjenje ostalih uslova, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, investitor promene namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promene namene uz izvođenje građevinskih radova, može biti samo lice koje je vlasnik celokupnog objekta (ili dela objekta) na kome se planira izvođenje predmetnih radova.
Ukoliko je izvođenje radova na ugradnji unutrašnjih instalacija u objekat izvršeno kao deo radova koji su obuhvaćeni rešenjem o građevinskoj dozvoli za izgradnju predmetnog objekta, priključenje na gasnu mrežu vrši se u skladu sa čl. 40 – 41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. To podrazumeva da su u okviru postupka za dobijanje građevinske dozvole prethodno ishodovani lokacijski uslovi.
Ukoliko je reč o objektu koji je izgrađen u skladu sa odredbama propisa koji nisu predvideli sprovođenje objedinjene procedure, a priključenje na gasnu mrežu se vrši naknadno, priključenje na izgrađenu gasnu mrežu vrši se na osnovu rešenja o kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se za zemljište koje nije uređeno, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u okviru već izgrađenog objekta, ne postoji osnov za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova se, između ostalog, prilaže dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju objedinjene procedure.
Pitanje koje se odnosi na uknjiženje drugog nivoa postojećeg objekta zavisi od toga da li je predmetni deo objekta izgrađen u skladu sa odgovarajućim aktom koji je odobrena njegova izgradnja.
Ukoliko je objekat izgrađen u skladu sa aktom kojim je odobrena njegova izgradnja, ali u katastru nepokretnosti iz nekog razloga nije upisan u celosti, potrebno je sprovesti postupak za ispravljanje grešaka u održavanju katastra nepokretnosti. Predmetni postupak nije regulisan odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakonom o državnom premeru i katastru (član 137).
Ukoliko je deo objekta koji je evidentiran u katastru nepokretnosti izgrađen u skladu sa aktom kojim je odobrena njegova izgradnja, a ostatak bez odgovarajuće dozvole, nije moguće izvršiti upis u katastar nepokretnosti dela objekta koji je izgrađen nelegalno.
Izvođenje radova na adaptaciji objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova, vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
Članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene.
Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja pomoćnog objekta nije uslovljena činjenicom da je na predmetnoj parceli već sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene, već da je, u skladu sa važećim planskim dokumentom, moguća njegova izgradnja.
Imajući to u vidu, ukoliko je na predmetnoj parceli moguća izgradnja glavnog stambenog, poslovnog ili objekta javne namene, a zahtev za izgradnju pomoćnog objekta je podnet u potpunosti u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ je u obavezi da izda rešenje kojim se odobrava izgradnja pomoćnog objekta.
Ukoliko se predmetni objekat može tumačiti kao centralno skladište ili deponija za odlaganje opasnog otpada, nesporno je da je za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova nadležna autonomna pokrajina (pod uslovom da se objekat u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine), jer je članom 133. stav 2. tačka 11) Zakona o planiranju i izgradnji propisano da je ministarstvo (odnosno autonomna pokrajina) nadležno za izdavanje akta o odobrenju za izgradnju za izgradnju centralnih skladišta, kao i deponija za odlaganje opasnog otpada.