Oblast: Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Zahtev se podnosi elektronskim putem nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
: Saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Ova zakonska odredba odnosi se na izradu svih vrsta tehničke dokumentacije.
Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova ne prilaže se idejno rešenje, već idejni projekat. Sadržina idejnog projekta propisana je odredbama člana 16. i čl. 42-49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta (kioska), možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.
Ukoliko se radovima koji su planirani menja stanje objekta u odnosu na stanje koje je evidentirano u katastru nepokretnosti, neophodno je ishodovati odgovarajući akt za ostvarivanje prava na gradnju.
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, kao i na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, vrši se na osnovu istog akta, odnosno rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
U zavisnosti od zahteva koji bi bio podnet, odnosno radova koji bi bili obuhvaćeni tehničkom dokumentacijom, nadležni organ bi izdao rešenje kojim se odobrava izvođenje onih radova koji su obuhvaćenih idejnim projektom.
Interni odnosi između vlasnika posebnih delova zgrade nisu relevantni sa aspekta Zakona o planiranju i izgradnji (izuzev pribavljanja propisane saglasnosti za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade) i nisu predmet regulisanja tog Zakona.
Saglasnost vlasnika ostalih posebnih delova zgrade za izvođenje radova na pripajanju regulisana je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji zemljani radovi nisu predviđeni kao posebna vrsta radova, već kao sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta.
Kada je reč o postavljanju ograde, potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije zavisi od vrste ograde koja se postavlja. Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat je definisan kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da pomoćni objekat mora biti u funkciji glavnog objekta, odnosno da ne može biti glavni, tj. jedini koji se gradi na predmetnoj parceli.
Imajući u vidu napred navedeno, ukoliko bi, osim objekta koji je opisan u Vašem pitanju, na istoj parceli bio građen i drugi (glavni) objekat, opisani objekat bi mogao biti tretiran kao pomoćni objekat, što podrazumeva građenje na osnovu rešenja o odobrenju radova. U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu, pri čemu je pre izdavanja građevinske dozvole potrebno pribaviti lokacijske uslove.