Oblast: Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izvođenje radova na adaptaciji objekta izdaje rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova.
Prema članu 2. tačka 34. Zakona, u radove na adaptaciji spadaju građevinski i drugi radovi na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine.
Postupak i dokumentacija koja se prilaže uz zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova regulisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. i 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na internet stranici www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.
"Obaveza izrade elaborata zaštite od požara postoji samo u slučajevma kad je Zakonom o zaštiti od požara, u skladu sa članovima 33. i 34. propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje. U konkretnom slučaju, za 100% stambenu namenu površine manje od 2000m2 i spratnosti ispod P+4+PK nije propisano pribavljanje saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara, pa samim tim nije potrebno ni priložiti elaborat zaštite od požara.“
Zakon propisuje samo ono što je obavezno, sve ostalo uredjuju medjusobni ugovori Investitora i učesnika u izgradnji (projektanti, izvodjači isl.). Konkretno, u slučaju adaptacije nije obavezna izrada projekta za izvođenje, na koji način će se radovi vršiti i na osnovu koje dokumentacije treba da dogovore/ugovore investitor i projektant i/ili izvođač.
"U konkretnom slučaju, kada se radovi vrše na osnovu rešenja iz člana 145. ZPI, stručni nadzor je obavezan samo u slučaju rekonstrukcije. Što se rukovodjenja gradjenjem tiče, vodjenja dnevnika i knjige inspekcije tiče, izuzeci od obaveza propisanih u ZPI definisani su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji."
"Objekti i radovi za koje jeste/može biti obavezno sprovoditi postupak procene uticaja na životnu sredinu definisani su u skladu sa Zakonom o procena uticaja na životnu sredinu i Uredbi o utvrdjivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.
Adaptacija podrazumeva izvodjenje gradjevinskih i drugih radova, kojima se ne utiče na životnu sredinu, niti na zaštitu od požara, kao ni stabilnost i sigurnost objekta, u skladu sa tačkom 34) clana 2. ZPI, u suprotnom je to rekonstrukcija. Za adaptaciju nije propisana izrada projekta za izvodjenje, dok za rekonstrukciju jeste, u skladu sa stavom 2. člana 18. Pravilnika o sadrzini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehnicke dokumentacije prema klasi i nameni objekta.
Prijava radova obavezna je za sve radove za koje je izdato rešenje u skladu sa članom 145. ZPI.
Prijava temelja i zavrsetka objekta u konstruktivnom smislu odnosi se samo na izgradnju novih objekata, te se u konkretnom slučaju ovi postupci ne sprovode.
U slučajevima navedenim u članovima 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara, propisana je i izrada elaborata zaštite od požara, kao i glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvodjenje u pogledu mera zaštite od požara.
U skladu sa članom 145. stav 7. ZPI, investitor nije u obavezi da sprovede tehnički pregled niti da pribavlja upotrebnu dozvolu za radove koji se vrše na osnovu rešenja iz člana 145. ZPI. Medjutim, ukoliko radovi spadaju u slučajeve navedene u članovima 33. i 34. Zakona o zaštiti od požara za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na projekat za izvodjenje, ima obavezu da sprovede postupak za utvrdjivanje podobnosti za upotrebu u pogledu mera zaštite od požara, van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti od požara."
Prema članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, upotrebna dozvola obavezno se izdaje za objekte za koje je Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole.
Ukoliko je objekat izgrađen na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova (prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji), ne postoji obaveza izdavanja upotrebne dozvole, ali ukoliko investitor želi da izvrši upis objekta u evidenciju nepokretnosti, neophodno je izdejstvovati upotrebnu dozvolu. U tom slučaju, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se sva dokumentacija propisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.
To znači da se i zahtev za izdavanje rešenja o odobrernju izvođenja radova po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji može podneti isključivo posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.
Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs
Sva dokumenta koja se podnose u postupku objedinjene procedure posredstvom Centralnog informacionog sistema moraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom. U tu svrhu, neophodno je pribaviti kvalifikovani elektronski sertifikat.
Trenutno postoji šest sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji, i to: Sertifikaciono telo Pošte, Sertifikaciono telo Ministarstva unutrašnjih poslova, Sertifikaciono telo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Privredna komora Srbije, Halcom i E Smart Systems.
Tehnika potpisivanja dokumenata zavisi od konkretnog sertifikacionog tela, odnosno sertifikata, pa je neophodno detaljno pročitati uputstvo za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata i čitača, kao i uputstvo za upotrebu. U slučaju nedoumica u pogledu načina unosa digitalnog potpisa, potrebno je kontaktirati službu tehničke podrške sertifikacionog tela koje je izdalo konkretni kvalifikovani elektronski sertifikat.
Članom 2. stav 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat je definisan kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).
Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je reč o pomoćnim objektima u smislu člana 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji.
Građenje pomoćnih objekata ne vrši se na osnovu građevinske dozvole, već na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se dokumentacija navedena u članu 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.
Članom 145. Zakona propisano je u kojim slučajevima se umesto građevinske dozvole izdaje rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova. Između ostalog, rešenje o odobrenju za izvođenje radova izdaje se za priključke na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, kompresorske jedinice za gas i uređaje za isporuku gasa.
Ukoliko objekti koje ste naveli spadaju u opisane objekte obuhvaćene članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za njihovu izgradnju izdaje se rešenje o odobrenju za izvođenje tih radova. I u tom slučaju, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se ti objekti priključuju na infrastrukturu.
Ukoliko je reč o objektima do 800 m2 bruto površine (po JUS-u) rešenje o odobrenju za izvođenje radova izdaje nadležni organ gradske opštine, saglasno članu 77. stav 1. tačka 6. Statuta grada Beograda.