Oblast: Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Građenje pomoćnih objekata ne vrši se na osnovu građevinske dozvole, već na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Shodno čl.145.st.1 Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
U skladu sa čl. 2. st. 2. tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).
Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se dokumentacija navedena u čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde.
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, kao i izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova prilaže se idejni projekat izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/15 i 77/15).
Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je reč o delu objekta koji je izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, ali ne pripada stanu, već predstavlja zajednički deo stambene zgrade.
U tom slučaju, za promenu namene atrijuma neophodno je pribaviti saglasnost članova skupštine zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade (saglasno članu 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada).
Nakon pribavljanja potrebne saglasnosti, neophodno je sprovesti postupak za dobijanje rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.
Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.
Radovi na popravci fasade zgrade spadaju u investiciono održavanje objekta, za koje je predviđeno izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 28. i 29. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem.
Članom 28. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.
Članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji definisane su vrste radova za koje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, već se izvođenje radova obavlja na osnovu rešenja o odborenju.
Iz opisa radova koji ste naveli, mišljenja smo da je reč o radovima za koje je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Za predmetne radove, građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave (za građevinske poslove).
Iz opisa koji ste naveli, proizlazi da je reč o radovima na rekonstrukciji objekta, za koje se izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 28. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja elektronske procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Iz opisa radova koji ste naveli u pitanju, može se zaključiti da je reč o distributivnim delovima elektronske komunikacione mreže, u kom slučaju bi radovi mogli da se izvode u skladu sa članmom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Napominjemo da izvođenje radova po osnovu člana 145. Zakona ne znači nužno da u konkretnom slučaju ne treba pribavljati lokacijske uslove, već to zavisi od vrste radova koji se izvode.
Rok važenja rešenja izdatog po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji nije eksplicitno utvrđen, ali bi po analogiji trebalo predvideti da je 2 godine od dana pravosnažnosti, isto kao i rok važenja građevinske dozvole.
Shodno odredi člana 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji, bunar bi trebalo tretirati kao pomoćni objekat.
Citirana odredba odnosi se na postavljanje ograde oko objekta, dok bi u konkretnom slučaju trebalo sprovesti proceduru propisanu članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji (investiciono održavanje).