Oblast: Građenje

Shodno čl.62. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta.

Shodno čl.62. ovog pravilnika, u slučaju rekonstrukcije objekta obavezna je izrada projekta za izvođenje.

Projekat za izvođenje izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju.

Nije propisana obaveza dostavljanja projekta za izvođenje, osim ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Shodno čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da pre početka radova potpiše projekat za izvođenje.

Shodno stav 3. čl.35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Shodno čl.39. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, postupak za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o plaćanju naknade, odnosno takse za priključenje objekta na odgovarajuću infrastrukturu.

Nadležni organ upućuje zahtev imaocu javnih ovlašćenja da izvrši priključenje u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana, u roku od tri radna dana od dana prijema tog zahteva.

Shodno čl.40. ovog pravilnika, ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje, imalac javnih ovlašćenja je dužan da izvrši priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz člana 39. stav 3. ovog pravilnika.

Shodno navedenom, priključenje se ne može izvršiti u slučaju da objekat nije izveden u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje. 

Shodno čl. 30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30. ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne podnosi se projekat za izvođenje.

Ne.

Svi podzakonski akti manje pravne snage moraju biti u saglasnosti sa aktom koji ima veću pravnu snagu.

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. glasnik RS“, br.22/2015) nije navedeno u koliko primeraka se izrađuje list građevinske knjige.

Ukoliko se misli na građevinski dnevnik, shodno čl.11. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige, građevinski dnevnik vodi se u obliku povezane i pečatom izvođača radova overene sveske sa jednostruko numerisanim stranama u gornjem desnom uglu, u dva primerka (original i kopija).

Shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgadnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Članom 33,34. i 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure je propisano postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završteku izrade temelja:

Izjava o završetku izrade temelja

                                                                       Član 33.                              

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja, odmah po završetku njihove izgradnje.

Uz izjavu iz stava 1. ovog člana izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Ako je podnosilac uz prijavu radova dostavio dokaz iz stava 2. ovog pravilnika, nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem izjave.

Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja

Član 34.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz člana 33. stav 1. ovog pravilnika, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Ako nadležni organ na osnovu geodetskog snimka utvrdi da postoji odstupanje izgrađenih temelja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, bez odlaganja će o tome obavestiti građevinskog inspektora.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenih temelja i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi

Član 35.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu, odmah po završetku te faze izgradnje.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

Shodno navedenom čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji i čl.33,34 i 35. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, s obzirom da nije drugačije određeno, nadležni organ ne izdaje pismenu potvrdu o usaglašenosti temelja i potvrdu o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne

izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno

navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova

predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se ne primenjuje odredba iz čl.152. ovog zakona koja se odnosi  na rešenje kojim se određuje odgovorni izvođač radova na gradilištu, kao ni odredba koja se odnosi na izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu, već se primenjuju jedino odredbe koje se odnose na izjavu o završetku izrade temelja.

Da.

Shodno stav 5. čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.138a Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.

Investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.

S obzirom da je sprovedena javna nabavka, i zaključen jedan ugovor o izvođenju radova, nosilac posla (grupe ponuđača – konzorcijuma) je dužan da vodi jedinstveni građevinski dnevnik koji obuhvata sve ugovorene radove.