Oblast: Građenje

Podnošenje izjave o završetku izrade temelja vrši se u skladu sa čl.34. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. Postupanje nadležnog organa i inspekcije po prijemu izjave o završetku izrade temelja regulisano je čl.35. istog pravilnika.

Shodno čl.34.st.1. ovog pravilnika, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade temelja kroz CIS, odmah po završetku njihove izgradnje.

Shodno čl.34.st.2. ovog pravilnika, uz izjavu o završetku izrade temelja izvođač radova obavezno podnosi geodetski snimak izgrađenih temelja, izrađen u skladu sa propisima kojim se uređuje izvođenje geodetskih radova.

Prema tome, izjavu o završetku izrade temelja izrađuje i dostavlja kroz CIS izvođač radova, a ne geodetska firma. Geodetska firma izrađuje geodetski snimak izgrađenih temelja, u svemu prema propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, a zatim geodetski snimak dostavlja izvođaču radova koji ovaj snimak prilaže prilikom podnošenja izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko izvođač ne poseduje kvalifikovani elektronski potpis, može ovlastiti drugo fizičko ili pravno lice (punomoćnika) da u njegovo ime podnese zahtev. Podnosilac u konkretnom slučaju može biti i investitor, koga će izvođač radova opunomoćiti da u njegovo ime podnese zahtev. U skladu sa čl.3 st.7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu, s tim što nadležni organ može naknadno tražiti da mu se dostavi overeno punomoćje, ako posumnja u njegovu istinitost. Punomoćje potpisuje punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom. Takođe, punomoćnik kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje i uplatnice koje se prilažu kroz CIS.

Shodno čl.3.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno st.3. istog člana pravilnika, izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnička dokumentacija se dostavlja u dwf ili dwg formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a ako taj format nije potpisan, ta dokumentacija se dostavlja i u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Imajući u vidu  navedene odredbe čl.3. ovog pravilnika, s obzirom da pitanje formata u kome se dostavlja geodetski snimak nije strogo regulisano propisima kojima se uređuje izgradnja objekata, kao ni propisima kojima se uređuje izvođenje geodetskih radova, mišljenja smo da se geodetski snimak izgrađenih temelja može dostaviti i u .pdf (s obzirom na to da se geodetski snimak ne može smatrati tehničkom dokumentacijom koju reguliše Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije), ali i u.dwf ili .dwg formatu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Prijava radova vrši se u svemu prema čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Potrebno je proveriti da li je istekao rok važenja građevinske dozvole u konkrentom slučaju.

Obaveza prijave radova

Prijava radova

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Prema tome, nije potrebno uz prijavu radova prilagati navedenu dokumentaciju, ali je izvođač dužan da odgovornom izvođaču obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi obekat, shodno odredbama čl.152.st.1.tač.3)Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.152.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Shodno čl.150.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav2. ovog zakona može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Prema tome, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potrebno je da izvožač radova ima tzv. „veliku licencu“.

Zakon o planiranju i izgradnji, relevantne zakone i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ne, nije potrebno ponovo vršiti prijavu radova.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno ponovo izvršiti prijavu radova s obzirom na to da radovi nisu izvršeni u roku koji je naveden u prvobitnoj prijavi, ukoliko nije istekao rok važenja izdatom rešenju o odobrenju o izvođenju radova, odnosno građevinskoj dozvoli.

Shodno čl.148.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, u prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Pravilnik, kao i druga Zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu vrši se u skladu sa čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije predviđeno da se uz izjavu prilažu druga dokumenta, osim dodatne dokumentacije u posebnim slučajevima (npr. punomoćje, u slučaju kada je izjavu podnelo opunomoćeno lice).

Izjava o završetku objekta u konstruktivnom smislu i postupanje po toj izjavi

Član 36.

Izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 1. ovog člana, obaveštava nadležnu građevinsku inspekciju o prijemu te izjave.

Nadležna građevinska inspekcija je obavezna da u roku od tri radna dana po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana izvrši inspekcijski nadzor izgrađenog objekta u skladu sa Zakonom i da o rezultatima tog nadzora obavesti nadležni organ.

1. Ne, nije obavezno da u slučaju objekta klase 111011 izvođač radova podnese izjavu o završetku izgradnje temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, s obzirom na to da u slučaju izgradnje ovih objekata izvođač radova može biti fizičko lice, shodno čl.2.st.1. Pravilnika o objektima na koje se primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde.

U tom slučaju izjave može podneti investitor, shodno čl.2.st. 3. ovog pravilnika.

Član 2.

Odredbe Zakona o izvođaču radova, osim obaveze da obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom, kao i da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, ne primenjuju na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova iz člana 2. tač. 24) i 24a) i čl. 144. i 146. Zakona, kao i na radove na investicionom održavanju objekata i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptaciju, promenu namena objekata bez izvođenja građevinskih radova, promenu namena objekata uz izvođenje i građenje zidanih ograda.

Ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

2. To je regulisano čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rok važenja građevinske dozvole

Član 140.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

  - Da li završetak u konstruktovnom smislu podrazumeva da moram da uvedem struju, vodu, kanalizaciju u objekat i da imam upotrebnu dozvolu?

3. Ne, podnošenje izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu odnosi se isključivo na završetak radova na izvođenju konstrukcije objekta, a Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisano da je prethodno potrebno izvršiti priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, izvođač radova podnosi nadležnom organu izjavu o završetku izrade objekta u konstruktivnom smislu kroz CIS, odmah po završetku te faze izgradnje.

Podnošenje zahteva za priljkučenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se shodno čl. 40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem

Shodno čl.42.st.2. tač.3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom

smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Prema tome, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nakon podnošenja izjave o završetku objekta u konstruktivnom smislu.  

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na tekućem održavanju objekta iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju.

U skladu sa definicijom iz čl.2.st.1.tač.36a) Zakona o planiranju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je reč o složenijim radovima od navedenih čl.2.st.1.tač.36a) Zakona, potrebno je u zavisnosti od vrste radova ishodovati rešenje o odobrenju izvođenja radova u slučaju radova iz čl.145. Zakona, ili građevinsku dozvolu.

Ukoliko je građevinska dozvola izdata za izvođenje radova po fazama, prijava radova za prvu fazu mora biti podneta u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Prijave radova za ostale faze moraju biti podnete najkasnije do isteka roka važenja građevinske dozvole.
Pitanje primene propisa na određene odnose reguliše se prelaznim odredbama novog propisa koji reguliše predmetnu materiju. Načelno pravilo je da se do završetka realizacije određenog posla primenjuju oni propisi koji su bili na snazi u vreme njegovog otpočinjanja, ali je moguće i drugačije rešenje, što zavisi od konkretnog slučaja.

Propuštanje investitora da podnese prijavu završetka izgradnje temelja i završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu je pre svega pitanje koje se tiče savesnog odnosno nesavesnog postupanja investitoora i propuštanja građevinske inspekcije da vrši kontrolu koja joj je zakonom stavljena u nadležnost. 

Ukoliko je do odstupanja prilikom izgradnje objekta došlo u znatnoj meri u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, u tom slučaju radi se o riziku za koji je odgovoran sam investitor.

Nijednom odredbom zakona nije predviđeno ukoliko je došlo do propuštanja podnošenja ovih prijava da nadležni organ može odbiti bilo koji zahtev koji se podnosi nakon završetka izgradnje objekta ukoliko je uz zahtev dostavljena odgovarajuća propisana dokumentacija. 

Iz tog razloga smatramo da ukoliko podnosilac zahteva uz zahtev za priključenje dostavi rešenje o građevinskoj dozvoli i projekat izvedenog stanja iz kojeg se vidi da nije došlo do znatnih odstupanja u odnosu na izdate lokacijske uslove i tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, nema smetnji da se isti prosledi imaocima javnih ovlašćenja na dalji postupak.

Ukoliko imalac javnih ovlašćenja prilikom postupanja po tom zahtevu utvrdi da je došlo do povećanja kapaciteta objekta u odnosu na uslove za projektovanje i priključenje koji su izdati u postupku izdavanja lokacijskih uslova, u tom slučaju može odbiti priključenje tog objekta na odgovarajuću infrastrukturu u kom slučaju je investitor u obavezi da podnese zahtev za izmenu izdatih lokacijskih uslova a potom i zahtev za izmenu već izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Prijava radova

Član 31.

Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje prijave i naknade za Centralnu evidenciju, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate, u kom slučaju se dostavlja i sredstvo obezbeđenja za plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako se gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina prelazi 200 m², odnosno objekat sa više od dve stambene jedinice;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.